Почнимо љубав испочетка: посткритика и криза књижевних студија
Сажетак
Рад се бави односом између посткритике (postcritique), критичког и методолошког становишта које је формулисала англоамеричка професорка књижевности Рита Фелски, и интензивних расправа о будућности књижевних студија, вођених крајем 20. и почетком 21. века у Америци и Европи. Како би се домети овог становишта боље оценили, посктритички моменат сагледава се у различитим контекстима. Актуелна криза најпре се доводи у везу с претходним кризама књижевних студија, нарочито с крахом деветнaестовековног историзма и сукобима између импресионистичке и универзитетске критике који су уследили као одговор на њега. Затим се посткритика сагледава у ширем културном, интернационалном контексту, а криза у Америци пореди се с истовременом кризом књижевних студија у Француској. Поређењем ових случаја показује се да криза има три одвојена аспекта, који се у расправама често мешају – научни, педагошки и културни – при чему сваки од њих има различите узроке и унутрашњу логику, па, према томе, захтева и различита решења.
Референце
Alidini, Stefan. "Čemu još književna kritika?". Književna istorija 55.179 (2023): 297-304.
Anker, Elizabeth S. & Rita Felski (prir.) Critique and Postcritique. Durham, NC: Duke University Press, 2017. https://doi.org/10.1515/9780822373049
Audrerie, Sabine. "Quel avenir pour la littérature? Tzvetan Todorov et François Bégaudeau s'interrogent sur le rôle de la littérature et sur l' enseignement du français". la-Croix.com, 10. 1. 2007. Preuzeto sa: https://www.la-croix.com/Audios/Entretien-croise-de-Tzvetan-Todorov-et-Francois-Begaudeau-Quel-avenir-pour-la-litterature-_NG_-2007-02-06-519031. Poslednji put pristupljeno: 6. 12. 2024.
Babbitt, Irving. "Impressionist versus Judicial Criticism". PMLA 21. 3 (1906): 687-705. https://doi.org/10.2307/456769
Baldick, Chris. Criticism and Literary Theory 1890 to the Present. London: Longman, 1996.
Barthes, Roland. Sur Racine. Paris: Seuil, 1963.
Best, Stephen & Sharon Marcus. "Surface Reading: An Introduction". Representations 108. 1 (2009): 1-21. https://doi.org/10.1525/rep.2009.108.1.1
Bloom, Harold. How to Read and Why. New York: Simon & Schuster, 2000.
Bloom, Harold. The Western Canon. New York: Harcourt Brace, 1994.
Citton, Yves. "Il faut défendre la société littéraire". Revue Internationale des livres et des idées 5 (2008): 5-10. Preuzeto sa: http://www.fabula.org/revue/document4299.php. Poslednji put pristupljeno: 6. 12. 2024. https://doi.org/10.58282/acta.4299
Citton, Yves. L' avenir des humanités. Économie de la connaissance ou cultures de l'interprétation? Paris: La Découverte, 2010. https://doi.org/10.3917/dec.citto.2010.01
Citton, Yves. Lire, interpréter, actualiser. Pourquoi les études littéraires? Paris: Éditions Amsterdam, 2007.
Collectif. "C' est la littérature qu'on assassine rue de Grenelle", Le Monde, 4. 3. 2000. Preuzeto sa https://www.lemonde.fr/archives/article/2000/03/04/c-est-la-litterature-qu-on-assassine-rue-de-grenelle_3684353_1819218.html, poslednji put pristupljeno: 6. 12. 2024.
Compagnon, Antoine. La littérature, pour quoi faire? Paris: Fayard, Collège de France, 2007. https://doi.org/10.4000/books.cdf.524
Compagnon, Antoine. Le démon de la théorie. Paris: Seuil, 1998.
Felski, Rita. Granice kritike. Prev. Anera Ryznar. Zagreb: Meandarmedia, 2019.
Felski, Rita. Namjene književnosti. Prev. Vladimir Cvetković Sever. Zagreb: Jasenski i Turk, 2016.
Felski, Rita. The Limits of Critique. Chicago: University of Chicago Press, 2015. https://doi.org/10.7208/chicago/9780226294179.001.0001
Felski, Rita. Uses of Literature. Oxford: Wiley-Blackwell, 2008. https://doi.org/10.1002/9781444302790
Gates, Lewis. "Impressionism and appreciation". Studies and Appreciations. New York & London: Macmillan, 1900, 205-236.
Genette, Gérard. Figures III. Paris: Seuil, 1972.
Glicksberg, Charles I. "I. A. Richards and the Science of Criticism". The Sewanee Review 46. 4 (1938): 520-33.
Graff, Gerald. Professing Literature: An Institutional History. Chicago: Chicago University Press, 1987.
Guillory, John. "Literary Study and the Modern System of the Disciplines". Disciplinarity at the Fin de Siècle. Prir. Amanda Anderson & Joseph Valente. Princeton & Oxford: Princeton University Press, 2002, 19-43. https://doi.org/10.1515/9780691227559-003
Guillory, John. Professing Criticism: Essays on the Organization of Literary Study. Chicago: Chicago University Press, 2022. https://doi.org/10.7208/chicago/9780226821313.001.0001
Heller, Nathan. "The End of the English Major", The New Yorker, 27. 2. 2023. Preuzeto sa: https://www.newyorker.com/magazine/2023/03/06/the-end-of-the-english-major. Poslednji put pristupljeno: 6. 12. 2024.
Izvori iz štampe i elektronski izvori
Jouve, Vincent. Pourquoi enseigner la littérature aujourd'hui? Paris: Armand Colin, 2010.
Lanson, Gistav. "Metoda istorije književnosti". Putevi 4 (1966): 633-651.
Lanson, Gustave. Méthodes de l'histoire littéraire. Paris: Société d'édition "Les Belles-lettres", 1925.
Louis, Annick. Sans objet? Pour une épistémologie de la discipline littéraire. Paris: Éditions Hermann, 2021. https://doi.org/10.14375/NP.9791037020468
Macé, Marielle. Façons de lire, manières d'être. Paris: Gallimard, 2011.
Maingueneau, Dominique. Contre Saint-Proust ou la fin de la littérature. Paris: Belin, 2006.
Marx, William. L' adieu à la littérature. Histoire d'une dévalorisation XVIIIe-XXe siècle. Paris: Minuit, 2006.
Marx, William. La haine de la littérature. Paris: Minuit, 2015.
North, Joseph. Literary Criticism: A Concise Political History. Boston, Mass.: Harvard University Press, 2017. https://doi.org/10.4159/9780674978522
Nusbaum, Marta. Ne za profit: zašto je demokratiji potrebna humanistika? Prev. Ana Jovanović i Rastislav Dinić. Beograd: Fabrika knjiga, 2012.
Repères et références statistiques sur les enseignements, la formation et la recherche, Édition 2023. Preuzeto sa sajta Ministarstva prosvete Francuske: https://www.education.gouv.fr/reperes-et-references-statistiques-2023-378608. Poslednji put pristupljeno 6. 12. 2024.
Schaeffer, Jean-Marie. Petite écologie des études littéraires. Pourquoi et comment étudier la littérature? Vincennes: Éditions Thierry Marchaisse, 2011.
Sedgwick, Eve Kosofsky. "Paranoid Reading and Reparative Reading, or, You're So Paranoid, You Probably Think This Essay Is About You". Touching Feeling: Affect, Pedagogy, Performativity. Durham: Duke University Press, 2002, 123-151. https://doi.org/10.1215/9780822384786-005
Skerlić, Jovan. "Dogmatička i impresionistička kritika". Pisci i knjige tom 4. Beograd: Nova štamparija "Davidović", 1909, 1-22.
Sontag, Susan. Against Interpretation and Other Essays. New York: Farrar, Straus and Giroux, 1966.
Stonor Saunders, Frances. The Cultural Cold War, the CIA and the World of Arts and Letters. New York: The New Press, 2013.
Todorov, Tzvetan. La littérature en péril. Paris: Flammarion, "Café Voltaire", 2007.
Viart, Dominique i Laurent Demanze (prir.) Fins de la Littérature, Tome 1. Esthétiques et discours de la fin. Paris: Armand Colin, 2011. https://doi.org/10.3917/arco.viar.2012.01.0009
Viart, Dominique i Laurent Demanze (prir.) Fins de la Littérature, Tome 2. Historicité de la littérature contemporaine. Paris: Armand Colin, 2012. https://doi.org/10.3917/arco.viar.2012.01.0009
Warner, Michael. "Uncritical Reading". Polemic: Critical or Uncritical. Prir. Jane Gallop. New York: Routledge, 2004, 13-38.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
