Посткритика: академски популизам или могући излаз из кризе?
Сажетак
У овом тексту износе се основне идеје америчке професорке енглеске и компаративне књижевности Рите Фелски о посткритици. Затим се указује на рецепцију њених идеја, узимајући у обзир и присталице и противнике посткритичког читања. У том контексту разматрају се потенцијални учинци посткритике, како у епистемолошком, тако и у политичком кључу. У закључном делу текста, имајући у виду раније оцртан теоријско-методолошки контекст, анализира се положај студија књижевности код нас, то јест поставља се питање о томе да ли постоји криза легитимације студија књижевности и код нас. Да би се на ово питање одговорило, неопходно је узети у обзир различита подручја проучавања књижевности (књижевност у образовном систему, књижевност и критика, књижевност и књижевне награде, преведена књижевност, као и преведена књижевна теорија и критика, и тако даље). У тексту се нуде смернице за даља истраживања ових проблема. Такође се наглашава да узрок кризе легитимације студије књижевности не може бити у искључиво спољашњим или унутрашњим чиниоцима, те да је неопходно узети у обзир бројне факторе и пажљиво их испитати.
Референце
"Decenije posle", debata na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, 5. 7. 2023: https://www.youtube.com/watch?v=Kl6CA4epfmM (pristupljeno 7. 2. 2024).
"Editorial", on_education, 9. 12. 2020: https://www.oneducation.net/no-09_december-2020/editorial-9/ (pristupljeno 7. 2. 2024).
"Proslava Svetog Save podelila javnost", Danas, 26. 1. 2023: https://www.danas.rs/vesti/drustvo/proslava-svetog-save-podelila-javnost-verski-obred-u-skolama-nije-protivustavan-ali-ni-obavezan/ (pristupljeno 7. 2. 2024).
"Punctum Books: about": https://punctumbooks.com/about/vision-statement/. (pristupljeno 7. 2. 2024).
Anker, Elisabeth S., Rita Felski, prir. Critique and Postcritique. Durham, NC: Duke University Press, 2017. https://doi.org/10.1515/9780822373049
Dinić, Rastislav. "Not Buying It: Opting out, Vaccination and Morality". Slavia Meridionalis 22 (2022) https://journals.ispan.edu.pl/index.php/sm/article/view/sm.2744. https://doi.org/10.11649/sm.2744
Dragićević, Rajna. "Kulturu rijalitija nema ko da zabrani", Blic 30. 7. 2018: https://www.blic.rs/kultura/vesti/profesorka-rajna-dragicevic-kulturu-rijalitija-nema-ko-da-zabrani/brjn0gc. (pristupljeno 7. 2. 2024).
Društvo za srpski jezik i književnost. Deklaracija o granicama srpskog jezika: https://drustvosj.fil.bg.ac.rs/2022/07/02/deklaracija-o-granicama-srpskoga-jezika/.
Društvo za srpski jezik i književnost. Deklaracija o kanonu srpske književnosti: https://drustvosj.fil.bg.ac.rs/2021/07/28/deklaracija-o-kanonu-srpske-knjizevnosti/.
Felski, Rita. After Feminism. Chicago: The University of Chicago Press, 2003. https://doi.org/10.7208/chicago/9780226241166.001.0001
Felski, Rita. Granice kritike. Zagreb: Meandermedia, 2019.
Felski, Rita. Hooked: Art and Attachment. Chicago: The University of Chicago Press, 2020. https://doi.org/10.7208/chicago/9780226729770.001.0001
Felski, Rita. Namjene književnosti. Zagreb: Jesenski i Turk, 2016.
Felski, Rita. The Gender of Modernity. Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1995. https://doi.org/10.4159/9780674036796
Guillory, John. "The Ethical Practice of Modernity: The Example of Reading". The Turn to Ethics. 29-46. Prir. Marjorie Garber, Beatrice Hanssen, Rebecca L. Walkowitz. New York / London: Routledge, 2000.
Hodgson, Naomi, Vlieghe, Joris, Zamojski, Piotr. Manifesto for a Post-Critical Pedagogy. New York, Punctum Books, 2017. https://library.oapen.org/handle/20.500.12657/25436. https://doi.org/10.2307/jj.2353835.4
Ilam, Dajana. "Čemu čitanje?" Genero 2 (2003): 9-16.
Ilić, Dejan. "Zašto još književnost?" Školegijum 2018. https://www.skolegijum.ba/tekst/index/1590/zasto-jos-knjizevnost.
Kolarić, Ana. "Interdisciplinarnost u humanistici: 'putujući koncepti' Mieke Bal", Reč 81 (2012): 61-89.
Latour, Bruno. "Why Has Critique Run Out of Steam? From Matters of Fact to Matters of Concern". Critical Inquiry 30.2 (2005): 225-48. https://doi.org/10.1086/421123
Mullins, Matthew. "Introduction to Focus: Postcritique". American Book Review 38. 5 (July/August 2017): 3-4. https://doi.org/10.1353/abr.2017.0076
Nilges, Mathias, Tim Lanzendörfer. "Introduction: futures of literary studies". Textual Practice 37.2 (2023): 187-204. DOI: 10.1080/0950236X.2023.2180886 https://doi.org/10.1080/0950236X.2023.2180886
Nusbaum, Marta. "Negovanje čovečnosti: klasična odbrana reforme u liberalnom obrazovanju". Reč 82 (2012): 247-275.
Nusbaum, Marta. Ne za profit. Zašto je demokratiji potrebna humanistika? Beograd: Fabrika knjiga, 2012.
Paul, H. J. "The postcritical turn: unravelling the meaning of 'post' and 'turn'". Writing the history of the humanities: questions, themes and approaches. 305-324. Prir. Herman J. Paul. London: Bloomsbury, 2022. https://doi.org/10.5040/9781350199095.ch-014
Petrović, Svetozar. Priroda kritike. Beograd: Samizdat B92, 2003.
Resanović, Milica. "Simboličke granice i borbe u polju književne proizvodnje u Srbiji danas". Odbranjena doktorska disertacija, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, 2023.
Robbins, Bruce. "Fashion Conscious Phenomenon". American Book Review 38.5 (July/August 2017): 5-6. https://doi.org/10.1353/abr.2017.0078
Smith, Hilda L. "Women's History as Intellectual History: A Perspective on the Journal of Women's History". Journal of Women's History 20.1 (2008): 26-32. https://doi.org/10.1353/jowh.2008.0002
Weber, Brenda R. "Teaching Popular Culture through Gender Studies: Feminist Pedagogy in a Postfeminist and Neoliberal Academy?" Feminist Teacher 20. 2 (2010): 125-129. https://doi.org/10.5406/femteacher.20.2.0124
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
