Утицај ренесансне традиције на песму У болници Бориса Пастернака и метричка анализа песме

  • Nikola Miljković Филолошки факултет Универзитета у Београду
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2024.56.184.16
Кључне речи: ренесанса, модернизам, балада, руска поезија, Борис Пастернак

Сажетак

Утицаји ренесансне традиције на поезију руског модернизма нису често били у фокусу истраживачâ. Циљ овог рада јесте да покаже неколико важних утицаја ренесансне традиције из домена књижевности и визуелних уметности на поезију руског нобеловца Бориса Пастернака. У фокусу нашег истраживања налази се песма У болници на коју су се одразили како утицаји основних поетских начела ренесансе – алегоризма и реторичности, тако и неке типично ренесансне технике примењиване у ликовним уметностима – кјароскуро (chiaroscuro) и недовршеност (non finito).

Референце

Antologija ruske poezije XVII–XXI veka (Izabrao, priredio i propratne tekstove napisao Aleksandar Petrov). Beograd: Zavod za udžbenike. 2011.

Baevskiй, Vadim. „Stihotvorenie Pasternaka V bolnice“.Znamя, br. 7. Moskva.2010.

Batkin, Leonid. Italьяnskoe Vozroždenie: problemы i lюdi. Moskva: Rossiйskiй gosudarstvennый gumanitarnый universitet. 1995.

Biblija ili Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta. Prev. Stari zavet Đura Daničić; Novi zavjet preveo Vuk Stef. Karadžić. Beograd: Biblijsko društvo. 1995.

Bodin, Per Arne. „The Count and His Lackey. An Analysis of Boris Pasternak’s Poem ʼBalladaʼ“.Sudia filologiczne, ze. 31 /12/. PoэtikaPasternaka. Pod red. Anny Majmieskułow. Bydgoszcz: Wydawnictwo uczelniane WSP w Bydgoszczy. 1990.

Da Vinči, Leonardo. „Traktat o slikarstvu“. Poetika humanizma i renesanse I. Beograd: Prosveta. 1963.

Draškić Vićanović, Iva. Non finito: prilog zasnivanju estetike nedovršenog. Beograd: Čigoja štampa. 2010.

Fleйšman, Lazarь. „Avtobiografičeskoe i ʼAvgustʼ Pasternaka“. Statьi o Pasternake. Bremen: K-presse. 1977.

Gasparov, Mihail. Metr i smыsl. Moskva: Fortuna ЭL. 2012.

Gombrih, Эrnst. Simvoličeskie obrazы. Očerki po iskusstvu Vozroždeniя. Sankt-Peterburg: Aleteйя. 2017.

Ivinskaя, Olьga. V plenu vremeni: godы s Borisom Pasternakom. Moskva. 1972.

Losev, Alekseй. Эstetika Vozroždeniя. Moskva: Mыslь. 1978.

Panofsky, Erwin. IDEA. Prilog povijesti pojma starije teorije umjetnosti. Zagreb: Golden marketing. 2002.

Pasternak, Boris. „Kogda razgulяetsя“. Stihotvoreniя i poэmы. Moskva – Leningrad, 1965.

Pasternak, Boris. Doktor Živago. Beograd: Prosveta, 1966.

Pasternak, Boris. Eseji i članci. Autobiografski ogled. Beograd: Slovo ljubve – Prosveta, 1979b.

Pasternak, Boris. Sobranie sočineniй v 5 tt., T. 5. Pisьma. Moskva: Hudožestvennaя literatura. 1992.

Pasternak, Boris. Zaštitna povelja i druge proze. Beograd: Slovo ljubve – Prosveta. 1979a.

Santa Teresa de Jesus. Libro de la vida, Madrid: Ediciones rialp. S. A.

Šekspir, Vilijam. Velike tragedije. Prev. i nap. Ž. Simić i S. Pandurović. Beograd: Vulkan izdavaštvo D. O. O., 2016.

Užarević, Josip. „K probleme liričeskogo subъekta v lirike Borisa Pasternaka“. Sudia filologiczne, ze. 31 /12/. PoэtikaPasternaka. Pod red. Anny Majmieskułow. Bydgoszcz: Wydawnictwo uczelniane WSP w Bydgoszczy. 1990.

Žolkovskiй, Aleksandr. Poэtika Pasternaka. Invariantы. Strukturы. Intertekstы. Moskva: Novoe literaturnoe obozrenie. 2011.

Яvleйko, Evgeniй. Venecianskaя palitra. Mir častnogo čeloveka v iskusstve Venecii эpohi Vozroždeniя. Moskva: BuksMArt. 2020.

Објављено
2025-03-28
Како цитирати
Број часописа
Год. 56 Бр. 184 (2024)
Секција
Студије, огледи, прилози
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).