Шта нам нова „Расправа о Принцези де Клев“ говори о изазовима књижевне феминологије?
Сажетак
У раду анализирамо проблематичне аспекте одређених феминолошких тумачења романа Принцеза де Клев госпође Де Лафајет, објављених у последњих пет деценија. Најпре пружамо кратко подсећање на тзв. расправу о Принцези де Клев која је уследила по објављивању романа 1678. године, а тицала се вероватности јунакињиних поступака, нарочито њеног признања мужу да осећа љубав према другом мушкарцу. Затим представљамо интерпретативне полемике између америчких и француских истраживача у последњих пет деценија, које смо назвали „новом расправом о Принцези де Клев“, а које се фокусирају на оправданост приступа појединих феминолошких тумачења романа у којима се лик принцезе де Клев анахронистички представља као протофеминистичка јунакиња која је пронашла сопствени глас и обрачунала се с патријархалним друштвеним нормама. Пружамо и додатне примере неутемељености закључака појединих ревизионистичких читања дела у феминолошкој перспективи која занемарују односе међу деловима текста, затим друштвено-историјски контекст у ком је роман настао, као и контекст у ком се одвија радња романа. Анализа наведене скорије критичке рецепције и контекстâ у којима је настала доводи нас до закључака о изазовима на које је наилазила књижевна феминологија у раним етапама развоја (и о путевима за њихово превазилажење), али и о онима са којима се суочавају студије књижевности што у Француској, што у Сједињеним Америчким Државама, услед осетног пада интересовања за друштвено-хуманистичке науке.
Референце
Baetens, Jan. «Une défense “culturelle” des études littéraires». Fabula-LhT 8 (2011), bez paginacije, Web, <http://www.fabula.org/lht/8/baetens.html>. 27. 8. 2018.
Beasley, Faith E. “Gender and the Marketing of Seventeenth-Century France”. Cahiers du 17e 10.1 (2006): 137–145.
Beasley, Faith E. «La voix des ombres: les femmes et la création du/au XVIIe siècle». La littérature, le XVIIe siècle et nous: dialogue transatlantique, actes du colloque de Paris III (2–4 juin 2005). Sous la dir. d’Hélène Merlin-Kajman. Paris: Presses de la Sorbonne Nouvelle, 2008. 221–230.
Cartmill, Constance & Colborne, Rebecca. «Qui a peur de La Princesse de Clèves? ou, qu’est-ce que la critique féministe peut nous dire sur le classicisme?». Dalhousie French Studies 48 (1999): 19–33.
Chapco, Ellen. «La cour et le cabinet: l’espace-femme dans La princesse de Montpensier, La princesse de Clèves et La Comtesse de Tende de madame de la Fayette». Homo narrativus : Recherches sur la topique romanesque dans les fictions de langue française avant 1800. Sous la dir. de Nathalie Ferrand & Michèles Weil. Montpellier: Presses universitaires de la Méditerranée, 2001. 245–255.
Charron, Jean D. «La Princesse de Clèves ou la création d’une non-femme». Actes de Davis : madame de Lafayette et La Bruyère. La femme et le théâtre au pouvoir. Sous la dir. de Claude Abraham. Paris–Seattle–Tübingen, 1988. 47–53.
CHOQUÉ, adj. Le Dictionnaire de l’Académie française. Tome premier. Paris : Jean-Baptiste Coignard, 1694. <https://books.google.fr/books?id=jEQ8AAAAMAAJ&pg=PP7#v=onepage&q&f=false> 22. 3. 2024.
Citton, Yves. L’Avenir des humanités. Economie de la connaissance ou cultures de l’interprétation?. Paris: Editions La Découverte, 2010.
Collins Hamilton, Holly. “Finding their wings: Yan-Zi and the Princesse’s journey from object to subject in Ying-Chen’s L’Ingratitude and Madame de Lafayette’s La Princesse de Clèves”. Romance Notes 48.3 (2008): 385–394.
Compagnon, Antoine. La littérature, pour quoi faire?. Paris: Collège de France – Fayard, 2007.
Danahy, Michael. “Social, Sexual, and Human Spaces in La Princesse de Cleves”. French Forum 6.3 (1981): 212–224.
DeJean, Joan & Miller, Nancy (eds). The Politics of Tradition: Placing Women in French Literature. Yale French Studies 75, 1988.
DeJean, Joan & Miller, Nancy. Displacements: Women, Tradition, Literatures in French. Baltimore/London: Johns Hopkins University Press, 1991.
DeJean, Joan. “La Princesse de Clèves: The Poetics of Supression”. Papers on French Seventeenth Century Literature 10 (1983): 79–97.
DeJean, Joan. “Lafayette’s Ellipses: The Privileges of Anonymity”. An Inimitable Example: the Case for the Princesse de Clèves. Ed. Patrick Henry. Washington D.C.: The Catholic University Press, 1992. 39–70.
Dojčinović-Nešić, Biljana. Ginokritika: Rod i proučavanje književnosti koju su pisale žene. Beograd: Književno društvo „Sveti Sava“, 1993.
Doubrovsky, Serge. «La Princesse de Clèves : une interprétation existentielle». Table Ronde 138 (1959): 36–51; tekst je preštampan u Parcours critique: 1959-1991, Tome II, études réunies par Isabelle Grell. Grenoble: Ellug, 2006 [1959]. 99–115.
Dubois, François-Ronan. «De quoi la Princesse de Clèves est-elle le sujet? Etude au prisme de l’espace de la dynamique entre subjectivité et assujettissement dans La Princesse de Clèves de Marie-Madeleine de Lafayette». Mémoire de master, Université Stendhal, Grenoble III, 2010.
Dubois, François-Ronan. «La construction d’une identité féministe a posteriori: le cas Madame de Lafayette». Postures 15 (2012) : 25–40.
Dubois, François-Ronan. «Pertinences et apories d’une lecture féministe de La Princesse de Clèves au regard de la théorie queer». Romanica Silesiana 8.1 (2013): 129–137.
Dželen, Majra. „Arhimed i paradoks feminističke kritike“. Genero 1 (2002): 73–96.
Evaluation des mesures prises pour revaloriser la série littéraire au lycée. Rapport de l’Inspection générale de l’éducation nationale et de l’Inspection générale de l’administration de l’Éducation nationale et de la Recherche, Rapport no 2006-044, juillet 2006. <https://www.vie-publique.fr/files/rapport/pdf/064000889.pdf> 13. 5. 2024.
Farges, Patrick & François, Anne Isabelle. «L’institutionnalisation des Gender Studies en France: un processus à plusieurs niveaux». Romanica Silesiana 8.1 (2013): 33–48.
Fassin, Eric. “The purloined gender. American feminism in a French mirror”. French Historical Studies 22.1 (1999): 113–138.
Fastrup, Anne. « Maîtrise esthétique de la passion féminine. Fonctionnement topique du pavillon dans La Princesse de Clèves ». Revue Romane 42.2 (2007): 297–314.
Felski, Rita. Uses of Literature. Oxford: Wiley-Blackwell, 2008.
Gaillard, Roger. Approche de… La Princesse de Clèves. Dijon: Aleï, 1983.
Genin, Christophe. «Les études culturelles: une résistance française?». MEI 24–25 (2006): 43–55.
Genuist, Paul. «La Princesse de Clèves est-elle ouverte au discours féministe?». Cahiers de littérature du XVIIe siècle 8 (1986): 231–247.
Genuist, Paul. «Pour une interprétation féministe de La Princesse de Clèves». PFSCL 9 (1978): 135–149.
Gordić Petković, Vladislava. „Rod i književnost”. Milojević, Ivana & Markov, Slobodanka (ur.). Uvod u rodne teorije. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Centar za rodne studije, Mediterran publishing, 2011. 397–409.
Guillory, John. “Literary Study and the Modern System of the Disciplines“. Disciplinarity at the Fin de Siècle. Eds. Amanda Anderson & Joseph Valente. Princeton & Oxford: Princeton University Press, 2002. 19–43.
Hanley, Sarah. “Engendering the State: Family Formation and State Building in Early Modern France”. French Historical Studies 16.1 (1989): 4–27.
Heller, Nathan. „The End of the English Major”. The New Yorker, 27. 2. 2023. <https://www.newyorker.com/magazine/2023/03/06/theend-of-the-english-major> 15. 6. 2024.
Henry, Patrick. An Inimitable Example: the Case for the Princesse de Clèves. Washington D.C.: The Catholic University Press, 1992.
Hirsch, Marianne. “A Mother’s Discourse: Incorporation and Repetition in La Princesse de Clèves”. Yale French Studies 62 (1981): 67–87.
Janković, Željka. „Pristup delu gospođe De Lafajet iz ugla ženskih studija“. Doktorska disertacija. Beograd, Filološki fakultet, 2019.
Jeanneret, Michel. «Cinquante-huit réponses à Nicolas Sarkozy». Critique 750.11 (2009): 945–955.
Kerlan, Alain. (2022) . «L’enseignement de la littérature. Les leçons d’une crise». Le Télémaque 62.2 (2022): 83–100.
Kise, Fransoa. French Theory: Fuko, Derida, Delez & Co i preobražaj intelektualnog života u SAD. Loznica: Karpos, 2015.
Kolodny, Annette. “Some Notes on Defining a ‘Feminist Literary Criticism’”. Critical Inquiry 2.1 (1975): 75–92.
Kupper, Nelly Grosmann. “A Woman’s Choice: Duty and Desire in La Princesse de Clèves”. Symposium 55.2 (2001): 95–105. <https://doi.org/10.1080/00397700109598307>. 17. 9. 2023.
Lafajet, gđa de. Princeza de Klev, preveo Živojin Živojnović, Subotica: Minerva, 1988.
Lafayette, Madame de. La Princesse de Clèves. Paris: Hatier, 2012.
Lafayette, Madame de. Œuvres complètes. Edition établie, présentée et annotée par Camille Esmein-Sarrazin. Paris : Gallimard, coll. «Bibliothèque de la Pléiade», 2014.
Lafond, Jean. «Madame de Lafayette et le repli sur l’être». L’Homme et son image. Morales et littérature de Montaigne à Mandeville. Paris: Honoré Champion, 1996. 281–288.
Laugaa, Maurice. Lectures de Madame de Lafayette. Paris: Armand Colin, 1971.
Lugan, Ane-Marie. «Le fantôme de la liberté». Les Cahiers du GRIF 26 (1983): 115–120.
Marx, William. L’adieu à la littérature. Histoire d’une dévalorisation, XVIIIe-XXe siècle, Paris: Minuit, 2005.
Merlin-Kajman, Hélène (dir.), La littérature, le XVIIe siècle et nous: dialogue transatlantique, actes du colloque de Paris III (2–4 juin 2005), Paris: Presses de la Sorbonne Nouvelle, 2008.
Miller, Nancy K. “Emphasis Added: Plots and Plausibilities in Women’s Fiction”. PMLA 96.1 (1981): 36–48. Rad je preštampan u Henry, Patrick (ed.). An Inimitable Example: The Case for the Princesse de Clèves. Washington D.C.: The Catholic University Press, 1992. 15–38.
Ministère de l’éducation nationale et de la recherche. Orientations stratégiques pour les recherches sur le genre. <https://www.anef.org/wp-content/uploads/2014/03/Orientations-strat%C3%A9giques-pour-les-recherches-sur-le-genre-MESR-2013.pdf> 25. 6. 2024.
Moi, Toril. “Feminist, Female, Feminine”. The Feminist Reader: Essays in Gender and the Politics of Literary Criticism. Eds. Catherine Belsey & Jan Moore. New York: Basil Blackwell, 1989. 117–132.
Popov, Jovan. Klasicistička poetika romana. Beograd: Zavod za udžbenike, 2001.
Pósfay, Eva. «L’Architecture du pouvoir féminin dans La Princesse de Cleves», PFSCL 23.45 (1996): 527–538.
Pósfay, Eva. «L’espace architectural et le désir féminin dans les romans de Lafayette, Villedieu et Aulnoy (1660–1700)». PhD thesis, Princeton University, 1990.
Racevskis, Roland. “Solitary Pleasures: Creative Avoidance of Court and Convent in La Princesse de Clèves”. The French Review 70.1 (1996): 24–34.
Rajić, Ljubiša. „Feminologija i književnost na angloameričkom i skandinavskom području”. Republika 11–12 (1983): 112–131.
Rochigneux, Allison J. «L’expression de l’autonomie et de l’espace dans La Princesse de Clèves de Madame de Lafayette : la galanterie et la vertu». Mémoire de master, Université de Regina, 2001.
Schaeffer, Jean-Marie. Petite écologie des études littéraires. Pourquoi et comment étudier la littérature?. Vincennes: T. Marchaisse, 2011.
Schaf, Ellen. “Finding her voice: the Princess’ struggle in Madame de Lafayette’s La Princesse de Clèves”. Master Thesis, Miami University, Oxford (Ohio), 2011.
Showalter, Elaine. A Literature of Their Own: British Women Novelists from Bronte to Lessing. Princeton University Press, 1977.
Stanton, Domna C. «Les études de femmes, de genre et de sexualité aux Etats-Unis». La littérature, le XVIIe siècle et nous: dialogue transatlantique, actes du colloque de Paris III (2–4 juin 2005). Sous la dir. d’Hélène Merlin-Kajman. Paris: Presses de la Sorbonne Nouvelle, 2008. 195–206.
Stenford Fridman, Suzan. „‘Preko’ roda: nova geografija identiteta i budućnost feminističke kritike”. Genero 6–7 (2005): 103–124.
Todorov, Tzvetan. La littérature en péril. Paris: Flammarion, 2007.
Trzebiatowski, Peggy. “The Hunt Is On: The Duc de Nemours, Aggression, and Rejection”. Literature Criticism from 1400 to 1800 vol. 144. Eds. Thomas J. Schoenberg & Lawrence J. Trudeau. Gale, 2008. 115–121. Preuzeto sa <http://link.galegroup.com/apps/doc/H1420079654/LitRC?u=unipari&sid=LitRC&xid=626f10f3> 25. 2. 2018. Rad je izvorno objavljen u Papers on French Seventeenth Century Literature 25.49 (1998): 581–593.
Turnell, Martin. The Novel in France. New York: New directions, 1951.
Vigée, Claude. «La Princesse de Clèves et la tradition du refus». Critique XVI (1960): 732–754.
Virmaux, Odette. Les Héroïnes romanesques de Madame de La Fayette. Paris: Klincksieck, 1981.
Zaharijević, Adriana. Postajanje ženom. Beograd: Rekonstrukcija ženski fond, 2010.
Zobermann, Pierre. “A Modest Proposal for Queering the Past: A Queer Princess with a Space of her Own”. Queer Sexualities in French and Francophone Literature and Film, French Literature Series. Ed. by James Day. Amsterdam-New York: Rodopi, 2007. 35–49.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
