О музичким приликама у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца кроз призму часописа „Мисао“ (1919–1929)
Сажетак
Циљ овог рада је да осветли музички живот Србије у периоду од стварања Краљевине СХС до Шестојануарске диктатуре кроз текстове који су излазили у часопису Мисао. У раду се говори о музичком образовању и васпитању, концертима домаћих и страних извођача, домаћим композиторима, као и о оперским представама којима су становници Београда после рата имали прилике да сведоче.
Најделатнији критичари тог времена су настојали да пруже што више информација о музичким делима, композиторима, извођачима, да што боље анализирају извођења и да у ширем смислу допринесу музичком освешћивању наше средине.
Референце
Aranitović, Dobrilo. Bibliografija časopisa Misao. Novi Sad – Beograd: Matica srpska, Službeni glasnik, 2013.
Arhiv Jugoslavije, Fond Ministarstva prosvete Kraljevine Jugoslavije.
Barać, Stanislava. Avangardna Misao. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2008.
Časopis Misao (Beograd).
Đorđević, Bojan. Čoveku se čini da nije kriv: beogradska čaršija o Stanislavu Vinaveru“. Avangarda i komentari (ur. I. Perišić, V. Bajčeta). Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2021.
Istorijski arhiv Beograda, Fond Muzičke škole „Mokranjac“.
Turlakov, Slobodan. Letopis muzičkog života u Beogradu 1840–1941. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti, 1994.
Vasić, Aleksandar. Literatura o muzici u „Srpskom književnom glasniku“ 1901–1941. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2023.
Vesić, Ivana; Peno, Vesna. Između umetnosti i života: o delatnosti Udruženja muzičara u Kraljevini SHS/Jugoslaviji. Beograd: Muzikološki institut SANU, 2017.
Vojvodić Nikolić, Dina. „Muzičke kritike Petra Bingulca u časopisu Misao: vrednovanje srpske horske muzike i njenih izvođača“. Muzikologija, 34; rr. 149–166, 2023.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
