Сликар Павле Васић

  • Mirjana Gligorijević Maksimović независна истраживачица
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2024.56.184.9
Кључне речи: Павле Васић, сликар, научник професор, критичар, портрет, акварел, боја, поетски реализам

Сажетак

Павле Васић је био комплексна личност: сликар, научник, професор, уметнички критичар, али је сликарство било и остало његова највећа љубав. Насликао је велики број акварела, уља, графика, написао велики број књига, студија, чланака и приказа изложби. Учио је сликарство у Уметничкој школи у Београду, код Бете Вукановић, Петра Добровића и Илије Шобајића, а потом код Јована Бијелића. Портрети су били веома значајни у његовом опусу, а богатство и складност боја показивали су његов поетски сензибилитет и стилски га сврставали у поетски реализам.

Референце

Vasić, Vera, Bibliografija Pavla Vasića, Biblioteka Bibliografije, Beograd Alma 2023.

Vasić, Pavle, „Branko Šotra“, Umetnička galerija BiH, Sarajevo 1991.

Vasić, Pavle, „Zapisi o Jovanu Bijeliću“, Doba umetnosti, Studije i članci, Valjevo 1990, 238.

Vasić, Pavle, Uniforme srpske vojske 1808–1919, Prosveta, Beograd 1981.

Pavle Vasić – svedok epohe, katalog izložbe: Ljubica Miljković, Beograd 1993.

Објављено
2025-03-28
Како цитирати
Број часописа
Год. 56 Бр. 184 (2024)
Секција
Контексти
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).