Глас и заједница: тумачење Кафкине приповетке „Певачица Јозефина или народ мишева“
Сажетак
У раду се анализира последња приповетка коју је Кафка написао, „Певачица Јозефина или народ мишева“. Најпре се, у кореспонденцији с традицијом тумачења Кафкине зоопоетике, сагледавају позиција приповедача и основне одлике исказивања те наративне инстанце у уводним пасусима приповетке. Након тога се аналитички испитују одлике гомиле која се позиционира и одређује спрам певачице Јозефине, као и општа дистинктивна својства народа мишева, тј. њихов однос према историји и колективној меморији. Пошто се анализира релација Јозефина-гомила, тумачење се враћа на природу исказивања приповедне инстанце. Након истицања кореспонденција „Певачице Јозефине“ с дискурсом продукованим у Тристраму Шендију и Похвали лудости, приступиће се закључним увидима који тематизовану заједницу и њен однос према Јозефинином звиждању/певању профилишу као облик рудиментарне културе, који претходи стабилној кодификацији и симболизацији вредности, светоназора и места заједнице у историји. У таквом контексту, показаће се да исказивање приповедача које се опире затвореном смислу, рефлектује позицију која још увек није профилисана стабилном, антропоцентричном дистинкцијом између људског и животињског.
Референце
Anders, Ginter. Kafka – za i protiv. Preveo Ivan Foht. Novi Sad: Kiša, 2015.
Benjamin, Walter. Franz Kafka. On the Tenth Anniversary of His Death. Illuminations. Translated by Harry Zohn. New York: Schocken Books. 2007, 111–140.
Delez, Žil, Gatari, Feliks. Kafka. Prevela Slavica Miletić. Novi Sad, Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1998.
Derrida, Jacques. The Animal That Therefore I Am (More to Follow). Critical Inquiry. 28. 2. 2002, 369–418.
Dolar, Mladen. Glas i ništa više. Prevela Iva Nenić. Beograd: Portal, 2012.
Driscoll, Kari, Hoffmann, Eva. Introduction: What is Zoopoetics? What is Zoopetics?: Texts, Bodies, Entanglement. Edited by Kari Driscoll, Eva Hoffmann. Cham: Springer. 2018, 1–13.
Ehlert, Klaus. Literature in Weimar Republic. A History of German Literature. London, New York: Routledge. 1993, 373–415. Gadamer, Hans Georg. Istina i metoda. Prevod Slobodan Novakov. Sarajevo: Veselin Masleša. 1978.
Ford, Thomas. „Crowds, Animality, and Aesthetic Language in Kafka’s ’Josephine’“. Kafka’s Creatures. Edited by Marc Lucht, Donna Yarri. Plymouth: Lexington Books. 2010, 119–135.
Fort Jeff. The Imperative to Write. New York: Fordham University Press, 2014.
Harel, Naama. Kafka’s Zoopoetics: Beyond the Human-Animal Barrier. Ann Arbor: University of Michigan Press, 2020.
Hojzinga, Johan. Erazmo. Prevela Olga Kostrešević. Beograd: Nolit, 1980.
Kafka, Franc. „Pevačica Jozefina ili narod miševa“. Presuda: sabrane pripovetke. Preveo Branimir Živojinović. Beograd: Laguna. 2013, 502–521.
Norris, Margot. Kafka’s ’Josefine’: The Animal as the Negative Site of Narration. Beasts of the Modern Imagination: Darwin, Nietzsche, Kafka, Ernst, and Lawrence. Baltimore: Johns University Press. 2019, 118–133.
Pantović, Katarina. Aktuelna čitanja Kafkinog dela. Beograd: Službeni glasnik, 2023.
Petrović, Vuk. Poetika humora kod Kafke. Prva sveska. Beograd: Zadužbina Andrejević, 2022.
Petrović, Vuk. Uvod u proučavanje humora kod Kafke. Književna istorija. 45 (2013) 149, 95–119.
Platon. Država. Prevod Albin Vilhar, Branko Pavlović. Beograd: Bigz, 2002.
Robertson, Ritchie. From Naturalism to National Socialism (1890–1945). The Cambridge History of German Literature. Edited by Helen Watanabe-O’Kelly. Cambridge: Cambridge University Press. 1997, 327–392.
Roterdamski, Erazmo. Pohvala ludosti. Prevela Darinka Nevenić-Grabovac. Beograd: Rad, 1976.
Stojanović Dragan. Ironija i značenje. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2003.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
