Феноменолошки метод и неуспешна егзегеза енигматичних бића у Кафкином делу

Сажетак

Насловом се не најављује интерпретативни метод и (неуспешни) резултат тумачења у приступу Кафкином тексту, већ анализа самог специфичног модела тумачења као предмета Кафкине прозе. У раду ћемо се усредсредити на кратку причу „Домаћинова брига“, приповетку Сеоски учитељ и поетизовани есеј Истраживања једног пса, дакле на текстове који се заснивају на егзегези загонетних феномена: хибридног створа Одрадека, џиновске кртице, као и ваздушних паса, паса-музичара и порекла псеће хране. Циљ чланка је испитивање спреге између интерпретативног метода кафкијанског истраживача и изостанка сазнајног учинка. Нарочиту пажњу посветићемо феноменолошкој редуктивности књижевних субјеката као узроку зачудног пријема изучаваних објеката, те инадекватности односа између егзегетске намере, која обавезује на уважавање метафизичких координата бића, и феноменолошке примене, која сужава предмет. У све три приче квалитет кафкијанске егзегезе одређен је чињеницом да је тумач истовремено и приповедач, чиме се успоставља релација између тока нарације и следа интерпретације, а логика казивања разоткрива ограничења саме духовне перспективе проучаваоца.