Waiting for The Violence: Kafka and Three Negations
Сажетак
This paper explores Kafka’s literary work through the lens of Étienne Balibar’s Violence and Civility, focusing on three distinct responses to violence that Balibar proposes. Kafka’s ouvre serves as a profound critique of contemporary society, revealing the insidious nature of selective legal application and the omnipresence of anonymous violence. As he guides readers out of the metaphorical cave, Kafka suggests that true liberation entails dismantling the structures of oppressive anonymity and challenging the selective implementation of the law. Ultimately, his works prompt reflection on the delicate balance between individual autonomy and the pervasive powers that shape modern existence.
Референце
Agamben, Giorgio. Homo Sacer: Sovereign Power and Bare Life. Preveo D. Heller-Roazen. Stanford: Stanford University Press, 1998.
Amnesty International. Torture in 2014. 30 Years of Broken Promises. London, 2014.
Arendt, Hannah. Zwischen Vergangenheit und Zukunft. München, Zürich: Piper, 1994.
Balibar, Étienne. Violence and Civility. On the Limits of Political Philosophy. Preveo G. M. Goshgarian. New York: Columbia University Press, 2015.
Biemel, Walter. Philosophische Analysen zur Kunst der Gegenwart. Den Haag: M. Nijhoff, 1968.
Blumenberg, Hans. Höhlenausgänge. Frankfurt am Main: Suhrkamp, 1996.
Canetti, Elias. Kafka’s Other Trial. The Letters to Felice. Preveo C. Middleton. New York: Schocken Books, 1974.
Deleuze, Gilles i Félix Guattari. Kafka. Toward a Minor Literature. Preveo D. Polan. Minneapolis, London: Minnesota University Press, 1996.
Foucault, Michel. Discipline and Punish. The Birth of Prison. Preveo A. Sheridan. New York: Vintage Books, 1995.
Grüny, Christian. „Zur Logik der Folter“. Gewalt Verstehen. Ur. B. Liebsch, D. Mensing. Berlin: Akademie Verlag, 2003.
Hegel, Georg Wilhelm Friedrich. Phenomenology of Spirit. Preveo T. Pinkard. Cambridge: Cambridge University Press, 2018.
Heller, Paul. Franz Kafka. Wissenschaft und Wissenschaftkritik. Tübingen: Staufenburg, 1989.
Hensley, Frederick H. Sovereignty. Cambridge: Cambridge University Press, 1986.
Husserl, Edmund. Cartesian Meditations. An Introduction to Phenomenology. Preveo D. Kairns. The Hague, Boston, London: M. Nijhoff, 1960.
Kafka, Franz. Das Schloss. New York: S. Fischer, 1946.
Kafka, Franz. 1910–1923. The Diaries. Preveo J. Kresh. New York: Schocken Books Inc., 1976.
Kafka, Franz. Stories 1904–1924. Preveo J. A. Underwood. London: Abacus, 1981.
Kafka, Franz. Der Prozeß. Kritičko izdanje. Ur. M. Pasley. Frankfurt am Main: S. Fischer, 1990.
Kafka, Franz. „Zur Frage der Gesetze“. Zur Frage der Gesetze und andere Schriften aus dem Nachlaß. Frankfurt am Main: Fischer, 1992.
Kafka, Franz. „Der Bau“. Die Erzählungen. Ur. D. Lamping. Düsseldorf: Artemis & Winkler, 2008.
Kafka, Franz. In der Strafkolonie. Ur. D. Lamping. Düsseldorf: Artemis & Winkler, 2008.
Kafka, Franz. The Trial. Preveo M. Mitschell. Oxford: Oxford University Press, 2009.
Kafka, Franz. Letter to His Father. New York: Random House, 2015.
Kant, Immanuel. „Idee zu einer allgemeinen Geschichte in weltbürgerlichen Absicht“. Schriften zur Geschichtsphilosophie. Stuttgart: P. Reclam, 2004.
Menke, Christoph. Tragic Play. Irony and Theater from Sophocles to Beckett. Preveo J. Phillips. New York: Columbia University Press, 2009.
Parry, John T. Understanding Torture. Law, Violence and Political Identity. Michigan: University of Michigan Press, 2010.
Sokel, Walter H. Franz Kafka – Tragik und Ironie. Zur Struktur seiner Kunst. München, Wien: A. Langen/G. Müller, 1964.
Sokel, Walter H. „Nietzsche and Kafka: The Dionysian Connection“. U: Kafka for the Twenty-First Century. Ur. Stanley Corngold, Ruth V. Gross. Rochester, New York: Camden House, 2010, 64–74.
Waldenfels, Bernhard. Erfahrung, die zur Sprache drängt. Studien zur Psychoanalyse und Psychotherapie aus phänomenologischer Sicht. Berlin: Suhrkamp, 2019.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
