Уводна реч
Сажетак
Темат „Франц Кафка: сто година касније“ настао је на основу научних реферата изложених на истоименом округлом столу организованом 3. јуна 2024. године у Институту за књижевност и уметност у Београду, уприличеног тачно на стогодишњицу смрти Франца Кафке (1883‒1924). Идејно полазиште у организацији округлог стола било је представљање савремених проучавања и читања овог великог писца у оквирима српске науке о књижевности, која се Кафком у ових стотину година бавила у незанемарљивом обиму, али несистемски. Док је преводилачка рецепција комплетног Кафкиног дела на српски језик уистину задивљујућа и изразито темељна (Бранимир Живојиновић, Јовица Аћин), теоријско-критичка рецепција задржала се махом на неколико препознатљивих стручних монографија које су настале током друге половине 20. века (Зоран Глушчевић, Слободан Грубачић). У новом миленијуму забележено је местимично бављење Кафком које се углавном ограничавало на предговоре, поговоре, есејистику и поједине научне чланке, да би се тек последњих десетак година превасходно монографско интересовање за овог писца ревитализовало у пуном замаху, изнедривши неколико студија (Милош Тодоровић, Драгомир Костић, Вук Петровић, Катарина Пантовић). Како је значајан део културног живота на српском, особито београдском, поднебљу 2024. године био посвећен Францу Кафки (фестивали, трибине, изложбе, позоришне представе, радио-емисије), реализација сусрета савремених српских еминентних истраживача, који би понудили свеже научно-интерпретативне увиде у Кафкино дело, чинила се насушном.
[...]
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
