Урош Петровић о Иполиту Тену
Сажетак
У овом раду посветићемо пажњу најважнијим аргументима у докторској дисертацији Уроша Петровића Иполит Тен: књижевни историчар 17. века, одбрањеној на Сорбони 1907. године. Поред значајне чињенице да је Петровићева анализа Тенове методе савремена тадашњим европским и светским освртима на најутицајнијег теоретичара позитивизма, видећемо да Петровић, иако под јаким утицајем Лансонове методе, самосвојно примећује особине Тенове анализе француског класицизма, у првом реду Расинових дела. Још је значајније то што се неки Петровићеви аргументи не уклапају у очекивани оквир лансоновски интониране критике Теновог детерминизма. Иако критикује очигледне мањкавости Тенове методе, Петровић уочава њену јасну еволуцију и шири контекст Тенових погледа на књижевност. Признајући значај Тенових увида и после критике, Петровић посредно најављује важну ревизију Теновог наслеђа у другој половини 20. века.
Референце
Brunètiere, Ferdinand. L’Évolution des genres dans l’histoire de la littérature. Introduction: L’Évolution de la critique depuis la Renaissance jusqu’à nos jours. Paris: Hachette, 1922.
Charlton, Donald Geoffrey. Positivist Thought in France during the Second Empire 1852–1870. Oxford: Clarendon Press, 1959.
Compagnon, Antoine. «Brunètiere». Peter France (ed.). The New Oxford Companion to Literature in French. Oxford: Oxford University Press, 1995. 121.
Compagnon, Antoine. «Lanson». Peter France (ed.). The New Oxford Companion to Literature in French. Oxford: Oxford University Press, 1995. 439.
Compagnon, Antoine. Connaissez-vous Brunetière? Enquête sur un antidreyfusard et ses amis. Paris: Éditions du Seuil, 1997. https://doi.org/10.14375/NP.9782020300520
Compagnon, Antoine. La Troisième République des lettres, de Flaubert à Proust, Paris: Éditions du Seuil, 1983.
Evans, Colin. “Taine and His Fate”. Nineteenth-Century French Studies 6 (1978): 118–128.
Gay, Peter. “Rhetoric and Politics in the French Revolution”. The American Historical Review 66.3 (1961): 664‒676. https://doi.org/10.1086/ahr/66.3.664
Jovanović, Slobodan. „Uroš Petrović“ (predgovor). Za svaki dan. Uroš Petrović. Priredio Aleksandar Marušić. Beograd: Društvo za privrednu istoriju; Institut za evropske studije, 2019. 9–16.
Lanson, Gustave. Méthodes de l’Histoire Littéraire. Paris: Les Belles Lettres, 1925.
Peković, Slobodanka. „Uroš Petrović – kritičar i moralist“. Uroš Petrović. Odabrani spisi. Priredio Aleksandar Marušić. Gornji Milanovac: Biblioteka „Braća Nastasijević“, 2012. 189–204.
Taine, Hippolyte. Studije i eseji / Hippolyte Taine ; prev. Bogdan Popović, Miodrag Dragutinović ; predgovor Zoran Gavrilović. Beograd: Kultura, 1954a.
Vaillant, Alain. L’Histoire littéraire, 2e édition, revue et augmentée. Paris: Armand Colin, 2017.
Wellek, René. “Gustave Lanson”. A History of Modern Criticism 1750–1950. Volume 4. The Later Nineteenth Century. Cambridge: Cambridge University Press, 1965. 71–79.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
