Француски писци у контексту књижевнокритичке методе Уроша Петровића
Сажетак
У раду се испитује однос Уроша Петровића према француској књижевности, коју он посматра пре свега у склопу свог критичког разматрања огледа Иполита Тена о представницима француског класицизма. Предмет истраживања су француски писци XVII века: Расин, Лафонтен, госпођа де Лафајет, Ла Бријер, Сен-Симон, Флешије. Њима се придружује писац XIX века, Стендал, који Петровића занима мање као романописац, а више као најављивач Тенове књижевнокритичке методе, засноване на схватању о пресудном утицају расе, средине и времена на књижевно стваралаштво.
Референце
Fayolle, Roger. La Critique, Paris : Armand Colin, 1964.
Janković, Željka. Pristup delu gospođe De Lafajet iz ugla ženskih studija, doktorska disertacija, Beograd: Filološki fakultet u Beogradu, 2019.
Jovanović, Slobodan. „Uroš Petrović“, u: Petrović, Uroš. Za svaki dan, Beograd: 9–16, 2019.
Marušić, Aleksandar. „Život i stvaralaštvo Uroša Petrovića“, u: Petrović, Uroš. Za svaki dan, 97–128, 2019.
Pavlović, Mihailo. „Prilog istoriji Društva za kulturnu saradnju Srbija–Francuska“, Srpsko-francuski odnosi 1904–2004 / Relations franco-serbes 1904-2004, ur. M. Pavlović i J. Novaković, Beograd: Društvo za kulturnu saradnju Srbija-Francuska – Arhiv Srbije, 13-19, 2008a.
Pavlović, Mihailo. Katedra za francuski jezik i književnost u Beogradu, Beograd: Filološki fakultet u Beogradu, 2008.
Petrović, Uroš. „Osećanje prirode u francuskoj književnosti XVII veka“. Srpski književni glasnik, 9/1909, knj. HHIII, sv. 5, 6, 355–360, 446–452, 1909.
Petrović, Uroš. H. Taine, Historien littéraire du XVIIe siècle, Paris : Bonvalot-Jouve, 1907.
Petrović, Uroš. Odabrani spisi, priredio Aleksandar Marušić, Gornji Milanovac: Biblioteka „Braća Nastasijević“, 2012.
Petrović, Uroš. Za svaki dan, Beograd, 2019.
Petrović, Uroš.„Fransoa Kope“, Srpski književni glasnik, 8/1908, knj. XX, sv. 11, 878–880, 1908.
Ruse, Žan. Oblik i značenje, Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1993.
Skerlić, Jovan. „Spomenica ’Nade’“, Sabrana dela Jovana Skerlića. Pisci i knjige, V, Beograd, 1964.
Stendhal. Racine et Shakespeare, Paris : Bossange, 1823.
Taine, Hippolyte. Essais de critique et d’histoire, Paris : Hachette, 1882.
Taine, Hippolyte. Nouveaux essais de critique et d’histoire, Paris : Hachette, 1901.
Vigée, Claude. „La Princesse de Clèves et la tradition du refus“, Critique, XVI, 1960, 732–754.
Vitanović, Slobodan. „Francuska književnost baroka i klasicizma“, u: Banašević, Nikola, Pavlović, Mihailo, Šamić, Midhat i Vitanović, Slobodan. Francuska književnost, I, Sarajevo – Beograd, „Svjetlost“ – „Nolit“, 167–270, 1976.
Vitanović, Slobodan. „Roman o ljubavi koja se odriče sebe“, u: Gospođa de Lafajet. Princeza de Klev, Beograd: Nolit, 5–12, 1966.
Vitanović, Slobodan. Poetika Nikole Boaloa i francuski klasicizam, Beograd: Srpska književna zadruga, 1971.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
