Значај мита у Хамановој естетици
Сажетак
Почевши од духовних корена, па преко религиозног искуства у Лондону, закључно с расправом Aesthetica in nuce: рапсодија у кабалистичкој прози (1762), овај чланак разматра улогу и значај мита у доживљају света и из овог проистеклих естетских погледа немачког просветитеља Ј. Г. Хамана (1730–1788). Тиме се настојало расветлити у којој мери Хаманов доживљај мита представља темељ за савремени препород мита у романтичној филологији и књижевности, то јест за појаву идеја о перманентној фабулацији, идеализацији, алегоризацији, односно симболизацији у немачком романтизму, које најзад кулминирају идејом модерног мита. У ову сврху приступило се кључном Хамановом делу, Aestetica in nuce, драгоценом извору његових најважнијих естетских ставова, тумачених у овом раду у духовноисторијском кључу који обједињује основни поглед на свет, живот и поезију немачког просветитеља, што је неодвојиво од његове специфичне теолошке естетике.
Референце
Biblija ili Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta. Treće izdanje. Preveli: Đura Daničić (Stari zavjet), Komisija Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve (Novi zavjet). Beograd: Biblijsko društvo Srbije, 2011.
German, Terence J. Hamann on Language and Religion. New York: Oxford University Press, 1981.
Gregor Smith, Ronald. J. G. Hamann 1730-1788: A Study in Christian Existence, with selection from his writings. Reprint. London: Collins clear-type press, 1960¹, 2011.
Griffith-Dickson, Gwen. Johann Georg Hamann's Relational Metacriticism. Berlin: Walter de Gruyter & Co, 1995. https://doi.org/10.1515/9783110889642
Gründer, Karlfried. Figur und Geschichte: Johann Georg Hamanns "Biblische Betrachtungen" als Ansatz einer Geschichtsphilosophie. Freiburg/München: Verlag Karl Alber, 1958.
Hamann, Johann Georg. Londoner Schriften, historisch-kritische Neuedition von Oswald Bayer und Bernd Weißenborn. München: Verlag C. H. Beck, 1993.
Hamann, Johann Georg. Sämtliche Werke, Bd. 2. Nachdruck der historisch-kritischen Ausgabe von Josef Nadler. Wien: Thomas-Morus-Presse im Herder-Verl., 1949-1957. Wuppertal: Brockhaus. Tübingen: Antiquariat Willi, 2007.
HKB. Johann Georg Hamann: Kommentierte Briefausgabe, Bd. 1. Hrsg. v. Leonard Keidel und Janina Reibold. Heidelberg: Theodor Springmann Stiftung. http://www.hamann-ausgabe.de/ (pristupljeno 01. 04. 2023).
Hoffmann, Volker. Johann Georg Hamanns Philologie: Hamanns Philologie zwischen enzyklopädischer Mikrologie und Hermeneutik. Stuttgart: Verlag W. Kohlhammer, 1972.
Leonar, Emil Ž. Opšta istorija protestantizma. Tom III: Opadanje i obnova (od XVIII do XX veka). Preveo s francuskog: Dušan Janjić. Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2002.
Loma, Miodrag. Tumačenje vremena u Bibliji: biblijska hronologija. Beograd: Hrišćanska misao, 2010.
Nadler, Josef. Johann Georg Hamann 1730-1788: Der Zeuge des Corpus mysticum. Salzburg: Otto Müller Verlag, 1949.
O'Flaherty, James. Unity and Language: A Study in the Philosophy of Johann Georg Hamann. Chapel Hill: University of North Carolina, 1952.
Rečnik književnih termina. Gl. ured. Dragiša Živković. Beograd: Nolit, 1986.
Unger, Rudolf. Hamann und die Aufklärung: Studien zur Vorgeschichte des romantischen Geistes im 18. Jahrhundert. Halle/Saale: Max Niemeyer Verlag, 1925.
Wellek, René. A History of Modern Criticism 1750-1950. Vol. 1: The Later Eighteenth Century. London: Jonathan Cape, 1955.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
