Поетска структура молитве Оченаш
Сажетак
У раду испитујемо песничке квалитете хришћанске молитве Оченаш. Теопоетски оквир посматрања дате молитве подразумева двоструку перспективу – теолошку и песничку. Истраживање заснивамо на Матејевој варијанти Господње молитве (Мт. 69–13), будући да садржи више поетских карактеристика у односу на Лукину (Лк. 112–4). На њиховим размимоилажењима инсистирамо у оним тренуцима кад су поетске осцилације евидентне. Испрва представљајући опште поетске карактеристике Јеванђеља од Матеја, као и структуру Беседе на гори, те позиционираност Оченаша унутар ње, на трагу јеврејске концепције поезије откривамо оне елементе који Господњу молитву приближавају песми. Стога испитујемо паралелизме, ритам, риму, контраст, ентинем, инклузију, рефрен, као и друге различите фигуре понављања, које се, све заједно, јављају као кохезивни елементи структуре Оченаша. Закључујемо тиме да се Матеј непрестано креће између стилема, поетема и теонема, градећи текст Оченаша на недвосмисленим песничким основама, а што почива на значајној премиси о дискурзивној, али и естетској блискости молитве и песме, односно самог чина мољења и самог чина песничког стварања.
Референце
Andrews, Michael. "How (Not) to Find God in All Things: Derrida, Levinas, and St. Ignatius of Loyola on Learning How to Pray for the Impossible". The Phenomenology of Prayer. Ed. B. E. Benson, N. Wirzba. New York: Fordham University Press, 2005.
Atanasijević, Ksenija. "Prevod na srpski Novog zaveta profesora dr Emilijana Čarnića". Beograd: Bogoslovlje. XXXII 1-2 (1973): 177-179.
Bošković, Dragan. "Uzalud: Poetičko mesto Branka Miljkovića u jednovekovnoj modernizaciji srpskog pesništva". A. B. Laković (ur.), Branko Miljković: moć reči. Kragujevac: Narodna biblioteka "Vuk Karadžić", 2014: 68-77.
Burney, Charles Fox. The Poetry of Our Lord. An Examination of the Formal Elements of Hebrew Poetry in the Discourses of Jesus Christ. Oxford: Clarendon Press, 1925.
Clark, David. On Earth as in Heaven, The Lordʼs Prayer from Jewish Prayer to Christian Ritual, Minneapolis: Fortress Press, 2017. https://doi.org/10.2307/j.ctt1kgqtjs
Clark, David. The Lordʼs Prayer, Origins and Early Interpretations. Turnhout: Brepols, 2016. https://doi.org/10.1484/M.STT-EB.5.110928
De Man, Pol. Problemi moderne kritike. Prev. Gordana B. Todorović. Branko Jelić. Beograd: Nolit, 1975.
Derida, Žak. Bela mitologija. izbor i prevod Miodrag Radović. Novi Sad: Bratstvo-Jedinstvo, 1990.
Derida, Žak. Vera i znanje: vek i oproštaj. Novi Sad: Svetovi, 2001.
Dragutinović, Predrag. "Značaj kritike teksta za srpske prevode Novoga zaveta. Deo drugi: Recepcija u srpskoj prevodilačkoj teoriji i praksi". Srpska teologija u dvadesetom veku: istraživački problemi i rezultati, knj. 12. Prir. Bogoljub Šijaković. Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet, 2012: 31-39.
Dragutinović, Predrag. Uvod u Novi zavet: osnovi novozavetne nauke I. Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet Univerziteta, Institut za teološka istraživanja, 2010.
Drejn, Džon. Uvođenje u Novi zavet. Prev. Bogdana Đukić. Beograd: CLIO, 2004.
Eagleton, Terry. How to Read a Poem. Oxford: Blackwell Publishing, 2007.
Goulder, Michael. "The composition of the Lord,s Prayerˮ. The Journal of Theological Studies, Vol. 14, No. 1 (APRIL 1963): 32-45. https://doi.org/10.1093/jts/XIV.1.32
Green, H. Benedict. Matthew, poet of the Beatitudes. Bloomsbury Publishing (2001).
Hammerling, Roy. The Lordʼs prayer in the early church: the pearl of great price. New York: Palgrave Macmillan, 2010. https://doi.org/10.1057/9780230113084
Hera, Marianus Pale. "The Lucan Lord,s Prayer - The Prayer of the Disciples -". Journal of the Nanzan Academic Society Humanities and Natural Sciences (17), 2019: 77-93.
Hilis Miler, Džon. O književnosti. Prev. Nataša Marković. Beograd: Službeni glasnik, 2017.
Ispovednik, Maksim, "Kratko tumačenje molitve Oče naš (upućeno) jednome hristoljupcu". <https://www.molitvenik.in.rs/tekstovi/kratko_tumacenje_Oce_nas.html#0> 4. 9. 2023.
Jeremias, Joachim. New Testament theology: [volume one, the proclamation of Jesus]. New York: Charls Scriber,s Sons, 1971.
Kovačević, Miloš. Stilistika i gramatika stilskih figura. IV bitno dopunjeno izdanje. Beograd: Jasen, 2015.
Luc, Ulrih. Matejeva priča o Isusu. Prev. Fiva Savković. Beograd: Manastir Gradac, Biblijski institut PBF-a u Beogradu, 2018.
Lutz, Ulrich. Matthew 1-7: A Commentary. Translated by James E. Crouch. Fortress Press, 2007.
Mandac, Marijan. "Tertulijanovo tumačenje Očenaša". Služba Božja, 26 (4), 1986: 302-313.
Martin, Michael Wade. "The Poetry of the Lord,s Prayer: A Study in Poetic Device". Journal of Biblical Literature 134, no. 2 (2015): 347-372. <https://doi.org/10.15699/jbl.1342.2015.2804> 14. 9. 2023. https://doi.org/10.1353/jbl.2015.0023
Nestle-Aland. Novum Testamentum Graece 28. Münster/Westphalia: The Institute for New Testament Textual Research, 2012.
Pajčin, Marko. "Srpski novozavetnici XX veka o Gospodnjim praznicima u Matejevom Jevanđelju". Srpska teologija danas 2015 (29. maj 2015). Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet. 2016: 19-52.
Palmer, George Herbert. "The Lord,s Prayer". The Harvard Theological Review 13, no. 2 (1920): 124-135. <http://www.jstor.org/stable/1507789>. https://doi.org/10.1017/S0017816000012967
Pennington, Jonathan. Heaven and Earth in the Gospel of Matthew. Leiden, Boston: BRILL, 2007. https://doi.org/10.1163/ej.9789004162051.i-399
Pule, Žorž. Metamorfoze kruga. Prev. Jelena Novaković. Sremski Karlovci, Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 1993.
Rečnik književnih termina. Ur. Dragiša Živković. Beograd: Nolit, 1986.
Saharov, Arhimandrit Sofronije. O molitvi. Sveta Gora Atonska: Manastir Hilandar, 1995.
Savković, Fiva. "Matejevo evanđelje u egzegezi Ulriha Luca", predgovor. Luc, Ulrih. Matejeva priča o Isusu. Prev. Fiva Savković. Beograd: Manastir Gradac, Biblijski institut PBF-a u Beogradu, 2018. 7-26.
Simić, Anka. "Molitva kao opšte mesto srpske srednjovekovne književnosti". Značaj srpskog jezika za očuvanje srpskog kulturnog identiteta. IV, Molitva između jezika, književnosti i kulture: (radovi sa naučnog skupa Molitva između jezika, književnosti, kulture, održanog u Andrićgradu 8. maja 2021). Ur. Miloš Kovačević. Višegrad: Andrićev institut, 2022: 150-172.
Šimić, Krešimir. "Teopoetika: genealogija i perspektiva". Diacovensia, br. 28 (2), 2020: 247-270, <https://hrcak.srce.hr/240320> 5. 2. 2021. https://doi.org/10.31823/d.28.2.5
Sveto pismo Staroga i Novoga zaveta, Biblija. Sveto pismo Starog zaveta preveo Dragan Milin, Sveto pismo Novoga zaveta Emilijan Čarnić. Beograd: Biblijsko društvo Srbije, 2022.
Sveto pismo Staroga i Novoga zavjeta: Biblija. Sveto pismo Starog zavjeta, preveo Đura Daničić; Sveto pismo Novoga zavjeta, prevod Komisije Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve; Knjige šireg kanona (Devterokanonske), preveli mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije (Radović), episkop zahumsko-hercegovački Atanasije (Jevtić). Beograd: Sveti arhijerejski sinod Srpske pravoslavne crkve. 2018.
Tatalović, Vladan. "Emilijan Čarnić kao profesor Novog Zaveta na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu", Bogoslovlje, LXV 1, Beograd: Pravoslavni bogoslovski fakultet, 2006: 13-28.
Tilborg, S. V. "A Form-Criticism of the Lord,s Prayer". Novum Testamentum 14, no. 2 (1972): 94-105. <https://doi.org/10.2307/1560176>.
Učenje dvanaestorice apostola (Didahi). Prev. Atanasije Jevtić, prip. Ljubomir Milošević. <https://svetosavlje.org/didahi-ucenje-dvanaestorice-apostola/> 8. 3. 2023.
Ver, Kalistos. "Moć imena, Isusova molitva u pravoslavnoj duhovnosti", Teološki pogledi, verskonaučni časopis, Beograd: Pravoslavlje, 1976. 247-268.
Wendland, Ernst R. "Poeticizing The Lord,s Prayer for ,Pronunciatio,: An Exercise in Oral-Oriented Bible Translation." Neotestamentica 46, no. 2 (2012): 394-415. <http://www.jstor.org/stable/43049204> 14. 9. 2023.
Wilder, Amos Niven. Theopoetic, Theology and Religious Imagination. Philadephia: Fortress Press. 1976.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
