Српски роман и фама Великог рата (посткритика, постмеморија, постисторија)
Сажетак
После уводног осврта на посткритичку, једнако као и на постмеморијску и постисторијску перспективу разумевања као изразе савремeних покушаја обнове етичке функције хуманистичких дисциплина, у средишњем делу рада бавимо се српским романом с темом Првог светског рата у остварењима прве генерације учесника и сведока (М. Црњански, Р. Петровић, Д. Васић, С. Краков, Б. Ћосић, С. Јаковљевић), односно нараштаја евокатора и ревизиониста (Д. Ћосић, Д. Поповић, В. Стевановић), а у завршном делу другим постмеморијским таласом у романима савремених аутора (С. Владушић, Д. Атанацковић, А. Гаталица). Захваљујући различитим, неретко и контроверзним поимањима у релацији према исходу и политичко-историјским реперкусијама Првог светског рата, овај епохални догађај у српској књижевности се појављује као културно симптоматичан и дискурзивно артикулисан катализатор колективног памћења и идентитетског саморазумевања.
Референце
Andrić, Ivo. "Naša književnost i rat". Istorija i legenda: Eseji I. Beograd: Prosveta, 1978a: 169-174.
Andrić, Ivo. Ex Ponto, Nemiri, Lirika. Beograd: Prosveta, 1978.
Anker, Elizabeth and Felski, Rita (Editors). "Introduction". Critique and Postcritique. Durham and London: Duke University Press, 2017: 1-28. https://doi.org/10.2307/j.ctv11smst2.3
Atanacković, Dejan. Luzitanija. Beograd: Besna kobila, 2017.
Bal, Mieke. "Introduction". Acts of Memory: Cultural Recall in the Present. Edited by Mieke Bal, Jonatan Crewe, and Leo Spitzer. Hanover and London: University Press of New England, 1999: vii-xvii.
Brajović, Tihomir. "Autsajderska paradigma u srpskom romanu s ratnom tematikom". Komparativni identiteti: Srpska književnost između evropskog i južnoslovenskog konteksta. Beograd: Službeni glasnik, 2012b: 216-244.
Brajović, Tihomir. "Ratovi traume i identiteti u srpskom romanu 1991-2021, (I)". Zbornik radova Filozofskog fakulteta, LIII (4). Priština, 2023: 134 -150.
Brajović, Tihomir. "Testamentarne naracije i književno pamćenje nacije". Komparativni identiteti: Srpska književnost između evropskog i južnoslovenskog konteksta. Beograd: Službeni glasnik, 2012a: 191-2015.
Brajović, Tihomir. Oblici modernizma. Beograd: Društvo za srpski jezik i književnost Srbije, 2005.
Brennan, Timothy. "The national longing for form". Nation and Narration. Edited by Homi K. Bhabha. London and New York: Routledge, 2009: 44-70.
Ćosić, Branimir. Pokošeno polje. Beograd-Novi Sad: SKZ-Matica srpska, 1962.
Ćosić, Dobrica. Piščevi zapisi (1951-1968). Beograd: Filip Višnjić, 2000.
Ćosić, Dobrica. Stvarno i moguće. Rijeka: Otokar Keršovani, 1982.
Ćosić, Dobrica. Vreme smrti, 1-4. Beograd: BIGZ, 1984.
Crnjanski, Miloš. Proza: Dnevnik o Čarnojeviću; Priče o muškom; Suzni krokodil. Beograd: Prosveta, 1966.
Danto, Arthur and Paparoni, Demetrio. Art and Posthistory: Conversation on the End of Aesthetics. New York: Columbia University Press, 2022. https://doi.org/10.7312/dant20476
Dušanić, Dunja i Šarenac, Danilo. "Predgovor". Smilje i sumpor: Dva vojnička dnevnika 1916-1919. Beograd: Clio, 2016: 7-52.
Dušanić, Dunja. Fikcija kao svedočanstvo: Iskustvo Prvog svetskog rata u prozi srpskih modernista. Beograd: Dosije studio, 2015.
Felski, Rita. The Limits of Critique. Chicago and London: The University of Chicago Press, 2015. https://doi.org/10.7208/chicago/9780226294179.001.0001
Felski, Rita. Uses of Literature. Malden-Oxford: Blackwell Publishing, 2008. https://doi.org/10.1002/9781444302790
Flusser, Vilém. Post-history. Minneapolis: Univocal Publishing, 2013.
Fukuyama, Francis. The End of History and the Last Man. New York: The Free Press, 1992.
Gatalica, Aleksandar. Veliki rat. Osamnaesto izdanje. Beograd: Vulkan, 2013.
Gerc, Kliford. Tumačenje kultura, 1-2. Beograd: Čigoja štampa, 1998.
Heziod. Poslovi i dani. Zagreb: Matica hrvatska, 1970.
Hirsch, Marianne. The Generation of Postmemory: Writing and Visual Culture After the Holocaust. New York: Columbia University Press, 2012.
Homer. Ilijada. Novi Sad: Matica srpska, 1985.
Hunt, Nigel. Memory, War, and Trauma. Cambridge: Cambridge University Press, 2010. https://doi.org/10.1017/CBO9780511845017
Jakovljević, Stevan. Srpska trilogija: Devetsto četrnaesta; Pod krstom; Kapija slobode. Beograd: Prosveta, 1958.
Joković, Miroljub. Imaginacija istorije: Problem istorijske i književno-estetske distance u srpskom romanu o Prvom svetskom ratu. Beograd: Prosveta, 1994.
Krakov, Stanislav. Krila. Beograd: Filip Višnjić, 1991.
Nojbauer, Hans-Joahim. Fama: Istorija glasina. Beograd: Clio, 2010.
Ovidije, Publije Nason. Metamorfoze. Beograd: Grafički atelje Dereta, 1991.
Palavestra, Predrag. Kritička književnost: alternativa postmodernizma. Beograd: Vuk Karadžić, 1983.
Petrović, Rastko. Dan šesti. Beograd: Nolit, 1977.
Popović, Danko (1985). Knjiga o Milutinu. Beograd: Književne novine.
Sloterdijk, Peter. Kopernikanska mobilizacija i ptolomejsko razoružanje. Novi Sad: Bratstvo-jedinstvo, 1988.
Stefanović Karadžić, Vuk. Srpske narodne pjesme: Knjiga druga, u kojoj su pjesme junačke najstarije. Beograd: Prosveta, 1976.
Stevanović, Vidosav. Testament. Beograd: SKZ, 1987.
Vasić, Dragiša. Crvene magle. Nolit: Beograd, 1994.
Vergilije, Publije Maron. Eneida. Beograd: Prosveta, 1964.
Vladušić, Slobodan. Veliki juriš. Drugo izdanje. Beograd: Laguna, 2018.
Winter, Jay. Remembering War: The Great War Between Memory and History in the Twentieth Century. New Haven & London: Yale University Press, 2006.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
