Урош Петровић, књижевни мислилац и критичар
Сажетак
У раду се разматра критичарски поступак Уроша Петровића, српског теоретичара и књижевног критичара с почетка 20. века. Кроз свеобухватан преглед његове књижевнокритичке делатности образлажу се Петровићева општа критичка начела, уз издвајање теоријских и методолошких поставки и страних узора (утицај француских аутора попут Иполита Тена и Гистава Лансона), представљају се и тумаче конкретни критички текстови о делима српске и иностране књижевности, при чему се посебна пажња посвећује и позоришној критици, да би се на крају размотрила француска критика и теорија у светлу Петровићеве метакритике. Циљ овог истраживања је да се издвоје особености и константе Петровићевог критичарског поступка и правоверно осмотри домет његове књижевне мисли.
Референце
Jovanović, Slobodan. "Uroš Petrović" (predgovor). Za svaki dan. Uroš Petrović. Prir. Aleksandar Marušić. Beograd: Društvo za privrednu istoriju: Institut za evropske studije, 2019.
Jovanović, Slobodan. "Uroš Petrović". Srpski književni glasnik XVII, 1 (1. januar 1926): 38-43.
Kritika u Skerlićevo doba. Prir. Dragiša Vitošević. Novi Sad: Matica srpska; Beograd: Institut za književnost i umetnost, 1975.
Kvas, Kornelije. "Pojam Interpretativne zajednice Stenlija Fiša". Zbornik Matice srpske za književnost i jezik. 49, 1-2 (2001): 197-210.
Lešić, Zdenko. Moderna tumačenja književnosti. Sarajevo: "Svjetlost" - OOUR Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1988.
Marčetić, Adrijana. "Smisao čitanja po Stenliju Fišu". Reč: časopis za književnost i kulturu 4 (1994): 89-99.
Marušić, Aleksandar. "Zaboravljeni Uroš Petrović" (pogovor). Odabrani spisi. Uroš Petrović. Gornji Milanovac: Biblioteka "Braća Nastasijević", 2012.
Matović, Vesna. "Književna kritika u časopisima srpske moderne - uspostavljanje i osporavanje kritičkog kanona". Žanrovi u srpskoj periodici. Ur. Vesna Matović. Novi Sad: Matica srpska; Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2010, str. 303-330.
Peković, Slobodanka. "Uroš Petrović - kritičar i moralist" (pogovor). Odabrani spisi. Uroš Petrović. Gornji Milanovac: Biblioteka "Braća Nastasijević", 2012.
Petrović, Uroš. "Alfonz Dode". Zvezda: porodični list II, 22 (1898): 176.
Petrović, Uroš. "Beogradska pisma". Mladost: smotra za modernu književnost i umjetnost 5 (1898): 243-246.
Petrović, Uroš. "Borisav Stanković. Iz staroga jevanđelja". Brankovo kolo: za zabavu pouku i književnost V, 18 (1899): 573-575.
Petrović, Uroš. "Čitajući Ničea od Emila Fagea (E. Faguet, En lisant Nietzesche; chez Lecéne et Quidin)". Srpski književni glasnik XII, 2 (1904): 799.
Petrović, Uroš. "Da li je Francuska u dekadenciji?" Srpski književni glasnik XII, 1 (1904): 718-720.
Petrović, Uroš. "Dva socijalna romana". Srpski književni glasnik VII, 8 (1902): 638-639.
Petrović, Uroš. "Eduard Paljeron". Nova iskra 12 (1899): 209-210. https://doi.org/10.1002/ange.18990120907
Petrović, Uroš. "Emerson, njegov život i njegovo delo, od Digara. Izdavač Kolen". Srpski književni glasnik XX, 1 (1908): 79-80.
Petrović, Uroš. "Emilio Kastelar". Zvezda: porodični list III, 54 (1899): 431-432.
Petrović, Uroš. "Fedora od Alfonza Dodea". Nova iskra 20/21, 22/23, 24 (1899): 336-340, 367-370, 396-399.
Petrović, Uroš. "Félicien Champsaur ˝L΄arriviste˝ (Albin Michel éditeur, p. 623. Paris 1902)". Srpski književni glasnik VI, 7 (1902): 1198-1200.
Petrović, Uroš. "Filosofija Krajcerove sonate". Zvezda: porodični list III, 70, 71, 73, 74, 75 (1899): 557-558, 566-567, 583-584, 591-592, 598-599.
Petrović, Uroš. "Fransoa Kope". Srpski književni glasnik XX, 11 (1908): 878-880.
Petrović, Uroš. "G. Lanson: L΄Esprit scientifique et la Méthode de l΄Histoire littéraire. Bruxelles, 1910". Srpski književni glasnik HHVI, 4 (1911): 310-316.
Petrović, Uroš. "Herman Bar". Zvezda: porodični list III, 101 (1899): 806-807.
Petrović, Uroš. "Hipolit Ten u srpskom prevodu". Srpski književni glasnik XIX, 10 (1907): 799.
Petrović, Uroš. "Ideja evolucije u prirodi i u istoriji". Srpski književni glasnik VIII, 4 (1903): 318-319.
Petrović, Uroš. "Impresionizam u kritici". Srpski književni glasnik XIX, 7 (1907): 517-527.
Petrović, Uroš. "Istorija obrazovanosti". Srpski književni glasnik HHIV, 9 (1909): 711-712.
Petrović, Uroš. "Jedan nov pripovedač". Zvezda: porodični list III, 76 (1899): 606-608.
Petrović, Uroš. "Jonas Lie". Srpski književni glasnik XI, 1 (1904): 78.
Petrović, Uroš. "O veštini pisanja". Srpski književni glasnik XIX, 11 (1907): 832-837.
Petrović, Uroš. "Običan čovek, šala u tri čina od Branislava Nušića". Brankovo kolo: za zabavu pouku i književnost VI, 22 (1899): 696-701.
Petrović, Uroš. "Osećanje prirode u francuskoj književnosti XVII veka". Srpski književni glasnik HHIII, 5, 6 (1909): 355-360, 446-452.
Petrović, Uroš. "Platonski brak, drama od Žila Lemetra". Srpski književni glasnik VII, 1 (1902): 67-73.
Petrović, Uroš. "Pogled na današnju francusku književnost od Jovana Skerlića. Novi Sad, 1902. Str. 40, 8º. Odštampano iz 'Letopisa'. Cena pola dinara". Brankovo kolo: za zabavu pouku i književnost VIII, 20 (1902): 634-637.
Petrović, Uroš. "Pripovetke Radoja M. Domanovića, Požarevac, štampa M. Kostića". Brankovo kolo: za zabavu pouku i književnost V, 11 (1899): 343-348.
Petrović, Uroš. "Prof. Fransisk Sarsej". Zvezda: porodični list III, 56 (1899): 448.
Petrović, Uroš. "Schopenhauer, L ΄homme et la philosophe. Par A. Bossert. Paris, 1904. Hachette et Cie. VIII, 350 p". Srpski književni glasnik XII, 4 (1904): 959.
Petrović, Uroš. "Sili Pridom od Ernesta Ziromskog, profesora na univerzitetu u Tuluzu. Izdavač Kolen". Srpski književni glasnik XIX, 12 (1907): 959.
Petrović, Uroš. "Stevan Sremac: Dve pripovetke, Mostar. Mala biblioteka, sv. 9". Zora: list za zabavu pouku i književnost V, VII (1900): 260-263.
Petrović, Uroš. "Svet. Ćorović, U časovima odmora, crtice, slike, zapisci, pripovjetke. Knjiga prva. U Mostaru 1903". Srpski književni glasnik IX, 5 (1903): 393-397.
Petrović, Uroš. "Svetolik Ranković profesor i književnik". Zvezda: porodični list III, 35 (1899): 280.
Petrović, Uroš. "Tenova prepiska". Srpski književni glasnik XXIII, 4 (1909): 268-279.
Petrović, Uroš. "U čemu se sastoji umetnička proza. (Gustave Lanson, L΄Art de la Prose. Librarie des Annales, 1909)". Srpski književni glasnik XXII, 7 (1909): 531-535.
Petrović, Uroš. "Učitelj energije". Odjek: organ radikalne demokratije 104 (3. maj 1914): 3-4.
Petrović, Uroš. "Vsevolod Mihailović Garšin". Brankovo kolo: za zabavu pouku i književnost V, 31, 32 (1899): 975-979, 108-1022.
Petrović, Uroš. "Žan-Žak Ruso i prirodno vaspitanje". Srpski književni glasnik XXVII, 4 (1911): 317.
Petrović, Uroš. "Zašto se više ne kupuju romani. (Iz savremenog francuskog književnog života)". Srpski književni glasnik XXII, 2 (1909): 108-118.
Petrović, Uroš. Odabrani spisi. Prir. Aleksandar Marušić. Gornji Milanovac: Biblioteka "Braća Nastasijević", 2012.
Petrović, Uroš. Za svaki dan. Prir. Aleksandar Marušić. Beograd: Društvo za privrednu istoriju: Institut za evropske studije, 2019.
Sekulić, Isidora. "Sećanje na Uroša Petrovića". Srpski književni glasnik XVII, 8 (16. april 1926): 623-627.
Stojković, Borivoje. Istorija srpskog pozorišta od srednjeg veka do modernog doba II. Beograd: Muzej pozorišne umetnosti Srbije, 2015.
Velek, Rene i Ostin Voren. Teorija književnosti. Prevod Aleksandar I. Spasić, Slobodan Đorđević. Beograd: Nolit, 1965.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
