Поетички хоризонти поезије Борисава Станковића
Сажетак
Рад се бави поетичким и тематским особеностима поезије Борисава Станковића, настале претежно у гимназијском периоду, а полазећи од претпоставке да овај корпус превазилази оквир младалачких литерарних покушаја и представља важан траг његовог књижевног и поетичког самообликовања. Анализа показује да се у овим текстовима већ уобличава круг осећајних и поетичких структура које ће у каснијој прози и драми добити сложенију психолошку и уметничку артикулацију.
Референце
Влатковић, Драгољуб. „Непозната песма Боре Станковића“. Дневник – орган народног фронта, 2. 11. 1992.
Пауновић, Синиша. Писци изблиза. Београд: Просвета, 1958.
Првуловић, Борислав. „Тужбалице и тужење у делима Борисава Стан- ковића“. Зборник радова Филозоског факултета у Нишу. Ниш: Фи- лозофски факултет, 1986. 165–170.
Симоновић, Риста. „Бора Станковић – као ученик осмог разреда Нишке гимназије“. Народне новине, 24. 1. 1953.
„– – –“ „Борисав Станковић као ученик Врањске Гимназије“. Врањске новине, 12. 3. 1976.
Станковић, Борисав. Дела Борисава Станковића, књ. 6. Београд: „Светозар Марковић“ – БИГЗ, 1983.
Ходел, Роберт. Рањав и жељан. Београд: Лагуна, 2024.
Сва права задржана (c) 2026 Bojan Čolak

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).


