Партизанска поезија Бранка Ћопића у простору сцене, музике, радија, телевизије и филма
(селективни подаци од 1940-их до почетка 1980-их)
Сажетак
У чланку је дат избор података о присутности поезије Бранка Ћопића из 1940-их која је тематски окренута данима МОБ-а и партизанској борби у уметничком медијском и културном простору Југославије од Другог светског рата до почетка 1980-их. Скицирање одјека тог сегмента Ћопићевог песништва у музици, позоришту/ "живој" сцени, али и на радију, телевизији, филму и у грамофонској продукцији, а тако и скицирање различитих пракси преношења, интерпретација, транспозиција, драматизација, адаптација, екранизација, инсценијација и извођења, тежи да буде подсетник на разуђеност некадашње трансмедијалне рецепције низа наслова - "Омладинка Мара", "Пјесма мртвих пролетера", "Везиља слободе", "Гроб у житу", "Херојева мајка", "На Петровачкој цести", "Разговор с четом", "Ој, соколе", "Марија на Пркосима", "Са десет ноката", "Порука сивом господину", "Патролџије" и других - који су, осим понеког изузетка, у каснијем времену и другачијој идеолошкој клими и перцепцији вредног, изгубили такав вид атрактивности.
Референце
Анагности, Павле. „Кремирани посмртни остаци Крешимира Барановића“. Борба, 20. 9. 1975: 8.
Булајић, Стеван. „Говорити аргументима. Идеолошки ’клистири’ Неђе Парежанина“. Књижевне новине, 16. 7. 1971: 9.
Бурић, Радомир. „Погибија трију сестара“. Борба, 20. 3. 1973: 9.
Вученовић, Тамара. „Продукција радиофонских и драмских дела Радио Београда: стваралаштво Бранка Ћопића“. Бранко Ћопић. Ур. Александра Вранеш. Вишеград: Андрићев институт, 2016. 321–335.
Вучо, Александар. „Успеси ’Застава’ филма, предузећа Југословенске армије“. Борба, 22. 12. 1951: 16.
Давичо, Оскар. „О поезији Бранка Ћопића“. Борба, 15. 3. 1945: 2.
Данојлић, Милован. „Свеци и тропари“. Борба, 31. 5. 1969: 9.
Допуђа, Јелена. „Партизанске и друге народне игре у Народноослободилачкој борби на територији Босне и Херцеговине“. Зборник радова Етнографског института САН, 3 (1960): 231–279.
Ђорђевић Белић, Смиљана и Пандуревић, Јеленка. „Фолклор народноослободилачке борбе (НОБ-а): изазов постсоцијалистичке и постјугословенске хуманистике“. Књижевна историја, 53/174 (2021): 163–185.
Зуковић, Љубомир. „Партизанска народна песма“. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 29. 1 (1981): 17–25.
Исаковић, Антоније. „Записи о Бранку“. Бранку Ћопићу 26. марта 1985. Београд: б. и., 1985. 13–27.
Јовашевић, Драгољуб Д. „Мелографија песама народноослободилачке борбе“. Зборник радова Народног музеја Чачак 9 (1978): 221–292 [19].
Јокић, Мирослав. Историја радиофоније у три епохе. Трећа епоха: магнетофонска револуција (1944/49–2004). Београд: Радио-телевизија Србије, 2008.
Кнежевић, Саша. „Фолклорни обрасци у партизанским пјесмама и причама Бранка Ћопића“. 45. Научни састанак слависта у Вукове дане: Књижевна традиција и српска књижевност 20. века (2016): 60–77.
Кнежевић, Саша. „Наивно читање Ћопићеве партизанске лирике“. Детињство, 49. 1 (2023): 54–62.
Мајсторовић, Божо. „Поклици са носила“. Борба, 22. 7. 1978: 15.
Марјановић, Јоцо. „Раме уз раме са борцима Шесте крајишке НОУ бригаде“. Шеста крајишка НОУ бригада – ратна сјећања. Ур. Саво Поповић. Београд: Градски одбор СУБНОР-а, 1985. 157–159.
Милошевић, Предраг. „Савремена српска музика“. Летопис Матице српске, 120. 356. 3 (1946): 199–207.
Недељковић, Душан. „Прилог проучавању законитости развитка нашег народног певања у периоду народне револуције, ослободилачког рата и изградње социјализма Југославије“. Зборник радова Етнографског института САН, 3 (1960): 39–167.
Петковић, Данијела. Огледи о фолклору у периодици XX века. Београд: Институт за књижевност и уметност, 2024.
Полић, Страхиња. „На Вучовом трагу – утицаји авангарде на Ћопићеву послератну поезију“. Зборник Матице српске за књижевност и је зик, 71. 2 (2023): 559–572.
Станић, Стеван. „Ој Дрвару трипут си горио...“. Борба, 25. 5. 1974: 5.
Стојковић, Живан. „Културна панорама Лесковца IV. Културне актив- ности у првој послератној години“. Лесковачки зборник, IV (2011): 173–190.
Тодоровић, Драгана. Музичко-педагошка и уметничка делатност Бо ривоја Поповића – улога, значај и допринос музичком образовању и култури у Србији у другој половини 20. века. Докторска дисер- тација. Београд: Универзитет уметности у Београду, Факултет музичке уметности, 2022.
Ћопић, Бранко. „Ништа нисам дотјеривао“. Разговор водио Милош Јевтић. Борба, 19. 8. 1981: 8.
Ћопић, Бранко. Кујем своју жицу. Интервјуи и архивски документи. Прир. Олга Красић Марјановић. Београд: Службени гласник, 2017.
Хофман, Иван. „’Школа социјализма’ – образовање и васпитање југословенске омладине на радним акцијама 1946–1951“. Токови историје, 1 (2013): 203–230.
Чолић-Биљановски, Драгана. Позоришни живот на Голом отоку (1949–1954). Београд: Музеј позоришне уметности Србије, 1994.
Шаранчић Чутура, Снежана. Бранко Ћопић – дијалог с традицијом. Усмена књижевност у делима за децу и омладину Бранка Ћопића. Нови Сад: Змајеве дечје игре, 2013.
Afrić, Vjeko. „Partizanska pozornica“. Bosanski Petrovac u NOB. Zbornik sjećanja, knj. 5. Bosanski Petrovac: Opštinski odbor SUBNOR-a, 1974. 223–227.
Aparac, Luka. „Partizanska kazališta u Slavoniji“. Dani Hvarskog kazališta: građa i rasprave o hrvatskoj književnosti i kazalištu, 10. 1 (1983): 205–228.
Banjac, Mira. „Sreća je igrati tuđu sudbinu“. Intervju vodio Miodrag Kujundžić. Scena, 21. 5 (1985): 192–212.
Bezić-Božanić, Nevenka. „Kultura u narodnooslobodilačkoj borbi Dalmacije“. Mogućnosti, 28. 8–10 (1981): 739–834.
Bezić-Božanić, Nevenka. „Kazalište NOB-a na području Splita i srednjodalmatinskih otoka“. Dani Hvarskog kazališta: građa i rasprave o hrvatskoj književnosti i kazalištu, 10. 1 (1983): 229–247.
Bombardelli, Silvije. „Prilozi izučavanju muzike u NOB“. Mogućnosti, 28. 8–10 (1981): 919–938.
Bombardelli, Silvije. „Od mora do Durmitora. Skica za partizansku (auto)biografiju (fragmenti iz bilježaka) “. Muzika i muzičari u NOB. Zbornik sjećanja. Ur. Andrija Tomašek. Beograd: Savez organizacija kompozitora Jugoslavije – Savez udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije – Sa- vez udruženja muzičkih pedagoga Jugoslavije – Savez udruženja orke- starskih umetnika Jugoslavije – Savez organizacija radnika estradnih umetnosti Jugoslavije, 1982. 36–59.
Borozan, Braslav. „Prilog izučavanju kazališta u narodnooslobodilačkoj borbi Dalmacije“. Mogućnosti, 28. 8–10 (1981): 903–918.
Bošković-Stulli, Maja. „Bilješke o narodnoj pjesmi iz oslobodilačkog rata“. Republika, 7–8 (1953): 676–682.
Bošković-Stulli, Maja. „Narodna poezija naše oslobodilačke borbe kao problem savremenog folklornog stvaralaštva“. Zbornik radova Etnografskog instituta SAN, 3 (1960): 393–424.
Čabo-Cinotti, Cela. „Kulturno-prosvjetni rad u brigadi“. Druga dalmatin ska proleterska brigada. Split: Institut za historiju radničkog pokreta Dalmacije, 1982. 431–458.
Fehratović, Jahja i Lukač-Zoranić, Amela. „Ratna i poratna revolucionarna poezija u Jugoslaviji između šablonskog pjesništva i originalnih poetika“. Sarajevski filološki susreti, II (2016): 190–215.
Galic, Ljudevit. Glumčeva ratna zapamćenja. Zagreb: Hrvatsko društvo kazališnih kritičara i teatrologa, 1987.
Hećimović, Branko. Repertoar hrvatskih kazališta 1840–1860–1980. Knjiga prva. Repertoari kazališta, kazališnih družina i grupa, partizanskih kazališta, festivala, smotri i susreta. Zagreb: Globus – JAZU, 1990.
Hercigonja, Nikola. „[Iako distanca nije više mala...] “. Muzika i muzičari u NOB. Zbornik sjećanja. Ur. Andrija Tomašek. Beograd: Savez organizacija kompozitora Jugoslavije – Savez udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije – Savez udruženja muzičkih pedagoga Jugoslavije – Savez udruženja orkestarskih umetnika Jugoslavije – Savez organizacija radnika estradnih umetnosti Jugoslavije, 1982. 152–263.
Hribar Ožegović, Maja. Kazališna djelatnost u Jugoslaviji za vrijeme NOB-a. Doktorska disertacija. Zagreb, 1966.
Iveković, Mladen. Hrvatska lijeva inteligencija 1918–1945. Druga knjiga 1941–1945. Zagreb: Naprijed, 1970.
Jurković, Marijan. „Izvještaj sekretara podnesen 7. IV 1946. na redovnoj glavnoj godišnjoj skupštini Društva za kulturnu saradnju Hrvatske sa SSSR u Zagrebu za prvih devet mjeseci rada“. Културна политика Југославије 1945–1952. Зборник докумената, књига 2. Ур. Бранка Докнић, Милић Ф. Петровић, Иван Хофман. Београд: Архив Југославије, 2009. 278–282.
Kandić, Boris. „Zvučne slike Bosne u djelu Vlade Miloševića“. Putevi, 5 (1968): 440–468.
Kovačević, Krešimir. Leksikon jugoslavenske muzike I–II. Zagreb: Jugosla- venski leksikografski zavod „Miroslav Krleža“, 1984.
Maksimović Šašić, Irina. „Prilog obeležavanju jubileja. Pregled zvučne ar- hivske građe Zlatana Vaude u Fonoteci Radio Beograda“. Slovenika, 9 (2023): 139–179.
Maštrović, Tihomil. „Građa za prvu poratnu kazališnu povijest Zadra“. Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU, 9. 27–28 (1983): 59–72.
Merenik, Lidija. „Kultura zaborava. Jugoslovenska umetnost i kulturna po- litika oko 1945. i njena sudbina pola veka kasnije na primeru portreta Josipa Broza Tita“. Kultura sjećanja: 1945. Povijesni lomovi i svladavanje prošlosti. Zagreb: Disput, 2009. 127–139.
Mirić, Tihomir. „[Odmah po oslobođenju Beograda...]“. Muzika i muzičari u NOB. Zbornik sjećanja. Ur. Andrija Tomašek. Beograd: Savez organizacija kompozitora Jugoslavije – Savez udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije – Savez udruženja muzičkih pedagoga Jugoslavije – Savez udruženja orkestarskih umetnika Jugoslavije – Savez organizacija rad- nika estradnih umetnosti Jugoslavije, 1982. 249–250.
Peričić, Vlastimir. Muzički stvaraoci u Srbiji. Beograd: Prosveta, 1969.
Pintar, Marijana. „Djelovanje Josipa Vrhovskog s posebnim osvrtom na varaždinsko razdoblje“. Radovi Zavoda za znanstveni rad HAZU Varaždin, 19 (2008): 68–74.
Raspor, Vicko. „Poetično u dokumentarnom (kratkometražni filmovi o Goranu i o pticama)“. Književne novine, 20. 1. 1957: 10.
Rodić, Milivoj. Narodna poezija revolucionarnih epoha kao književni fenomen. Beograd: Svet knjige, 2005.
Sabljak, Tomislav. „Popis građe Scene revolucije“. Kronika Zavoda za književnost i teatrologiju JAZU, 9. 27–28 (1983): 56–58.
Stefanović, Pavle. „O horskoj recitaciji kao posebnom umetničkom rodu“. Poezija i scena. Ur. Ivan Rastegorac. Beograd: Centar za kulturu i umet- nost Radničkog univerziteta „Đuro Salaj“, 1974. 20–23.
Vesić, Ivana. „Demokratizacija kulture u FNR/SFR Jugoslaviji u teoriji i praksi: slučaj Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991)“. Umetnost za pionire, mlade radnike i brigadire. O aktivnostima Muzičke omladine Jugoslavije (1954–1991). Ur. Ivana Vesić. Beograd – Ljubljana: Muzikološki institut SANU – Filozofski fakultet, 2023. 11–60.
Vidić, Adrijana. „Književnost NOB-a u čitankama za osnovnu školu: pojava, trajanje i nestanak“. Modernizam i avangarda u jugoslovenskom kontekstu. Ur. Biljana Andonovska, Tomislav Brlek i Adrijana Vidić. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2021. 125–152.
Volk, Petar. Pozorišni život u Srbiji 1944–1985. Beograd: Institut za pozorište, film, radio i televiziju Fakulteta dramskih umetnosti, 1990.
Vučetić, Radina. Koka-kola socijalizam. Amerikanizacija jugoslovenske popularne kulture šezdesetih godina XX veka. Beograd: Službeni glasnik, 2012.
Zlatić, Slavko. „[Pred završetak klasične gimnazije u Kopru...]“. Muzika i muzičari u NOB. Zbornik sjećanja. Ur. Andrija Tomašek. Beograd: Savez organizacija kompozitora Jugoslavije – Savez udruženja muzičkih umetnika Jugoslavije – Savez udruženja muzičkih pedagoga Jugoslavije – Savez udruženja orkestarskih umetnika Jugoslavije – Savez organiza- cija radnika estradnih umetnosti Jugoslavije, 1982. 360–363.
Сва права задржана (c) 2026 Snežana Šarančić Čutura
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
