Између идеје и природе: подражавање код Дидроа и Платона
Сажетак
Питање подражавања (mīmēsis), представљања (repræsentatio) и(ли) опонашања (imitatio) у процесу стварања уметничког дела заокупирало је посебну пажњу философа уметности још од античке епохе. Код Платона (Πλάτων), где влада онтолошка условљеност дуалног универзума, поезија као миметичка уметност има ограничени статус и зависи од нестворене и непроменљиве чисте Идеје, те је, као део чулног света, који је подређен идејном, само „сенка сенке”. Дени Дидро (Diderot) у 18. веку расправља о томе да ли је уметник само пуки имитатор, или он ствара оригинално дело према унутрашњем моделу и тако надилази саму природу. У зависности од поимања подражавањa поменути философи нам нуде различите одговоре о дометима и суштаству уметности, као створене аутономне фикције, и природе, као једног од узора у стварању. Mеђутим постоје и естетичке паралеле, што ће се у овом раду утврдити упоредном анализом овог појма у њиховим списима.
Референце
Didro, Deni. Odabrana dela. Prev. Raško Dimitrijević i Haim Alkalaj. Beograd: Državni izdavački zavod Jugoslavije, 1946.
Diderot, Denis. O umetnosti. Prev. Radmila Miljanić. Beograd: Kultura, 1954.
Diderot, Denis. Le Rêve de d’Alembert. In: Œuvres – Philosophie (tome I). Éd. Laurent Versini. Paris: Robert Laffont, 1994.
Diderot, Denis. Œuvres – Esthétique/Théâtre (tome IV). Éd. Laurent Versini. Paris: Robert Laffont, 2000.
Diderot, Denis. Le Neveu de Rameau. In: Œuvres – Contes (tome II). Éd. Laurent Versini. Paris: Robert Laffont, 2002.
Diderot, Denis. Les bijoux indiscrets. In: Contes et romans. Éd. Michel Delon. Paris: Gallimard, 2004.
Platon. Ijon. Gozba. Fedar. Prev. Miloš N. Đurić. Beograd: BIGZ, 1970.
Platon. Timaj. Prev. Marjanca Pakiž. Beograd: Mladost, 1981.
Platon. Država. Prev. Albin Vilhar i Branko Pavlović. Beograd: BIGZ, 1993.
Baumgarten, Aleksander Gotlib. Filozofske meditacije o nekim aspektima pesničkog dela. Prev. Aleksandar Loma. Stručna redakcija, predgovor i napomene Milan Damnjanović. Beograd: BIGZ, 1985.
Cassirer, Ernst. An Essay on Man. An Introduction to a Philosophy of Human Culture. New York: Doubleday anchor books, 1944.
Cassirer, Ernst. Ogled o čovjeku. Uvod u filozofiju ljudske kulture. Prev. Omer Lakomica i Zvonimir Sušić. Zagreb: Naprijed, 1978.
Cherni, Amor. Diderot, l’ordre et le devenir. Genève: Droz, 2002.
Crocker, Lester. Two Diderot studies: Ethics and Esthetics. Baltimore: The Johns Hopkins Press, 1952.
Crocker, Lester. Diderot’s Chaotic Order. Approach to Synthesis. New Jersey: Princeton University Press, 1974.
Đokić, Radoslav. Istorija estetike, knjiga I. Beograd: Službeni glasnik, 2008.
Finci, Eli. „Život i delo Deni Didroa“, predgovor. U: Deni Didro. Odabrana dela. Beograd: Državni izdavački zavod Jugoslavije, 1946.
Hartman, Nikolaj. Estetika. Prev. Milan Damnjanović. Beograd: BIGZ, 1979.
Kant, Immanuel. Kritik der Urteilskraft. In: Sämmtliche Werke. Ästhetische und religions-philosophische Shriften, sechster Band. Hrsg. Felix Gross. Leipzig: Inserlverlag, 1921.
Kant, Imanuel. Kritika moći suđenja. Prev. Nikola Popović. Beograd: Bigz, 1975.
Коrać, Veljko. „Filozof i estetičar Deni Didro“, predgovor. U: Deni Didro. O umetnosti. Beograd: Kultura, 1954, V–XXXIX.
Мaguire, Joseph. “The Differentiation of Art in Plato’s Aesthetics”. In: Harvard Studies in Calssical Philology, 68. Massachusetts: Harvard University Press, 1964, 389–410.
Mølbjerg, Hans. Aspects de l’esthétique de Diderot. Trad. Ernst Rehben. København: J. H. Schultz Forlag, 1964.
Pilipović, Jelena. „Platon. Pesnik“. U: Theoria, 50 (3). Beograd: Filozofsko društvo Srbije, 2007, 29–38.
Popović, Una. „Platonova teorija umetnosti i obrazovanja: uloga dijaloga u obrazovanju za filozofiju“. U: Theoria, 56 (1). Beograd: Filozofsko društvo Srbije, 2013, 119–134.
Popović, Una. “Aesthetics of Nature in Contemporary Context”. In: Synthesis Philosophica, 66 (2). Zagreb: Hrvatsko filozofsko društvo, 2018, 515–526.
Roy, Marie-Luise. Die Poetik Denis Diderots. In: Freiburger Schriften zur Romanischen Philologie, Band 8. München: W. Fink Verlag, 1966.
Savić-Rebac, Anica. Antička estetika i nauka o književnosti. Beograd: Kultura, 1955.
Stenger, Gerhardt. Nature et liberté chez Diderot après l’Encyclopédie. Paris: Universitas, 1994.
Trousson, Raymond. ”Diderot lecteur de Platon”. Revue Internationale de Philosophie, Vol. 38, No. 148/149 (1/2), DIDEROTET L’ENCYCLOPÉDIE (1784–1984) (1984). Institut of Philosophy: Brussels.
Vučelj, Nermin. Didro i estetika. Niš: Izdavački centar Filozofskog fakulteta, 2015.
Zurovac, Mirko. Ontologija umetnosti, tom I. Beograd: Službeni glasnik, 2023.
Вучељ, Нермин. „Дидро о опонашању лепе природе“. Анали Фило лошког факултета, књига XXV, св. 1. Београд: Филолошки факул- тет, 2013, 33–46.
Грубор, Небојша. Лепо, надахнуће и уметност подражавања. Студије о Платоновој естетици. Београд: Плато, 2012.
Ђурић, Милош Н. Историја хеленске етике. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1997.
Кроче, Бенедето. Естетика као наука о изразу и општа лингвистика. Прев. Винко Витезица. Београд: Космос, 1934.
Сва права задржана (c) 2026 Milan N. Janjić
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
