Значај манифеста и програмских текстова у српској модерни и (нео)авангарди

Манифести у српској књижевности 20. века: зборник радова. Ур. Светлана Шеатовић, Предраг Тодоровић. Београд: Институт за књижевност и уметност Београд, 2022, 428 стр.

  • Marija Terzić Институт за књижевност и уметност, Београд
DOI: https://doi.org/10.18485/kis.2023.55.179.17
Кључне речи: naučna kritika, književnost

Сажетак

Зборник научних радова Манифести у српској књижевности 20. века настао је као резултат симбиотског рада два одељења Института за књижевност и уметност у Београду (ИКУМ). Реч је о одељењима Упоредна истраживања српске књижевности и Поетика модерне и савремене српске књижевности. Уредници зборника су Светлана Шеатовић и Предраг Тодоровић, а рецензенти Соња Мацура, Предраг Петровић и Бојан Чолак. Зборник, у коме се налази двадесет и један рад, отвара предговор који су написали уредници, а затвара га индекс имена који броји 754 именске одреднице.

 

Референце

Manifesti u srpskoj književnosti 20. veka: zbornik radova. Ur. Svetlana Šeatović, Predrag Todorović. Beograd: Institut za književnost i umetnost Beograd, 2022, 428 str.

Објављено
2023-10-01
Како цитирати
Број часописа
Год. 55 Бр. 179 (2023)
Секција
Оцене и прикази
Creative Commons License

Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.

Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима: 

  • Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис. 
  • Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису. 
  • Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа.  (Погледајте The Effect of Open Access).