Значај романа Претеча Љубице (Велимировић) Попадић
Сажетак
Ово истраживање је настало под утицајем новог историзма. Има за циљ да употпуни знања о српској епистоларној књижевности између два рата и осветли допринос једне данас мање познате ауторке српској писаној култури. Компаративном анализом раног епистоларног романа Љубице Велимировић Попадић из 1929. године Претеча: Писма једне паланчанке објашњава се веза тог жанра са другим примерима међуратне епистоларне прозе: М. Јанковић „Калуђер из Русије“, 1919; Д. Пијаде Страст, 1921; Ј. Хлапец Ђорђевић Једно дописивање, 1932. У раду се пошло од сличне концепције интелектуалних типова јунакиња које су у српској књижевности развијале књижевнице. Испитује се веза избора ликова и заплета са еманципаторским настојањима књижевница. Претпоставља се да је у Претечи део описаног живота ауторкине најстарије сестре, истакнуте преводитељке Зорке Велимировић, имао неки дубљи смисао. Скреће се пажња на мање позната тумачења тих дела и прецизније одређује значај епистоларне прозе.
Референце
Anonim. "Vuk Orlović. Preteča." Misao, mart 1929, knjiga 29, sveska 5-6, str. 378.
Anonim. "Vuk Orlović. Preteča." Ženski pokret, 15. avgust 1929, br. 13/16, str.6. Link. 04.05.2021. Digitalizacija Narodne biblioteke Srbije.
Antić, Gojko. Velimirovići - (književna baština). Andrijevica: Stupovi. 1996.
Barać, Stanislava. Feministička kontrajavnost: žanr ženskog portreta u srpskoj periodici. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2015.
Beebee, O. Thomas. Epistolary Fiction in Europe 1500-1850. Cambridge University Press. 1999.
Burdije, Pjer. Pravila umetnosti: Geneza i struktura polja književnosti. Preveli s francuskog Vladimir Kapor, Zorka Gušica, Jovana Navalušić, Sonja Gobec i Mihajlo Letajev. Novi Sad: Svetovi, 2003.
Campbell, Elizabeth. "Re-Visions, Re-Flections, Re-Creations: Epistolarity in Novels in Contemporary Women." Twentieth Century Literature: A Scholarly and Critical Journal 41.3 (1995): 332-48. CrossRef
Deretić, Jovan. Srpski roman 1800-1950. Beograd: Nolit, 1981.
Garonja Radovanac, Slavica. Žena u srpskoj književnosti. Novi Sad: Dnevnik, 2010.
Gavrilović, Draga. Sabrana dela, Pripovetke, Devojački roman. Druga knjiga. Prir. Vladimir Milankov. Kikinda: Književna zajednica Kikinde, 1990.
Hawkesworth, Celia. Voices in the Shadows: Women in Verbal Art in Serbia and Bosnia. CEU Press, 2000. CrossRef
Hlapec Đorđević, Julka. "Otvoreno pismo g-đi M. M. Vlajić". Ženski pokret, 12 (1932): 181-183.
Hlapec Đorđević, Julka. Jedno dopisivanje: fragmenti romana. Beograd: Prosveta, 2004.
Ivanović Mitrović, J. Aleksandra. "Nemirni stihovi: Izražavanje nove ženstvenosti jezikom cveća u poeziji Anice Savić Rebac." Reči (14)2021: 112-126. CrossRef
Janković, Milica. Kaluđer iz Rusije. Beograd-Sarajevo: I. Đ. Đurđević, 1919.
Knjiženstvo. Teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu. Link. 04.05.2021.
Koch, Magdalena. ...kiedy dojrzejemy jako kultura... Tworczosc pisarek serbskich na poczatku XX wieku (kanon-genre-gender). Wroclaw: Wydawnictwo Universytetu Wroclawskiego, 2007.
Kolarić, Ana. Periodika u feminističkoj učionici: časopis Ženski pokret (1920-1938) i studije književnosti. Beograd: Fabrika knjiga, 2021.
Korać, Stanko. Srpski roman između dva rata 1918-1941. Beograd: Nolit, 1982.
Manolčov, Jelena. Vukosava Vuka Velimirović: prva srpska vajarka: 31. avgust - 16. septembar 2018. Umetnički paviljon "Cvijeta Zuzorić". Beograd: ULUS, 2018. Link. 20.04.2021.
Mihalek, Dušan (prir.). 2020. Miloš Velimirović - Dušan Mihalek - pisma.Link. Pristupljeno 04.05.2021.
Milinković, Jelena. "Feministička kritika u Ženskom pokretu". Ženski pokret (1920-1938): zbornik radova. Ur. Jelena Milinković i Žarka Svirčev. Beograd: Institut za književnost i umetnost, 2021. 457-480.
Milinković, Jelena. "Nove ljubavi novih žena" (predgovor). Nove ljubavi: Plava gospođa / Milica Janković. Jedno dopisivanje / Julka Hlapec Đorđević. Beograd: Laguna, 2018. 9-37.
Milinković, Jelena. "Tematizacija ljubavne priče u romanu Jedno dopisivanje Julke Hlapec Đorđević." Zbornik Matice srpske za književnost i jezik, knj. 61, sv. 1 (2014): 167-184.
Milojević, Vukosava. "Dr. Ksenija Atanasijević Filozofski fragmenti. Knjiga prva." Ženski pokret, 15. oktobar 1929: 2-4.
Milojević, Vukosava. "Vuk Orlović (Ljubica Velimirović-Popadić). PRETEČA - Pisma jedne palančanke-." Ženski pokret, 15. decembar 1929, str. 2-3.
Nemanjić, Miloš. Jedan vek srpske stvaralačke inteligencije 1820-1920. Beograd: IDEA, 2001.
Orlović, Vuk (pseudoandronim): Popadić, Ljubica. Preteča: Pisma jedne palančanke. Beograd: Štamparija "Tucović", 1929.
Panić, Jelena. "Epistole između Erosa i Tanatosa (Strast Davida S. Pijade)". GODIŠNjAK Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima. Posvećeno uspomeni na prof. dr Novicu Petkovića. Ur. Radivoje Mikić. Beograd: Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu, 1(2005): 207-221. [Godina štampanja 2008].
Patch, Laura. "To My Beloved: The history of "woman's writing", or the epistolary novel." BB4N, Volume XIV, Issue 2 (April 2014): 1-35.
Perić, Đorđe. "Popadić Velimirović, Ljubica." Građa za leksikon pisaca Jugoslavije, VI tom, P. Novi Sad: Matica srpska. 2004.
Petković, Milica. Žene Ponišavlja. Pirot: Pi-press, 2008. Link. 25.04.2021. Zavičajna digitalna kolekcija Narodne biblioteke Pirot.
Petrović, Jelena. Rod i žensko autorstvo u književnoj kulturi i javnim diskursima u Jugoslaviji između dva svetska rata. Ljubljana: Institutum Studiorum Humanitatis Fakulteta za podiplomski humanistični študij. 2009. (Doktorska disertacija).
Petrović, Jelena. Women's Authorship in Interwar Yugoslavia: The Politics of Love and Struggle. Palgrave Macmillan, 2019. CrossRef
Pijade, David. Strast: roman iz beogradskog života. Beograd: Dereta, 2001.
Slapšak, Svetlana. "Julka Hlapec-Đorđevć Jedno dopisivanje: odgovor posle sedamdeset godina" (pogovor). Jedno dopisivanje. Julka Hlapec-Đorđević. Beograd: Prosveta, 2004. 153-170.
Tomić, Svetlana. Doprinosi nepoznate elite: Mogućnosti sasvim drugačije budućnosti. Beograd: Alfa BK Univerzitet, Fakultet za strane jezike, 2016.
Tomić, Svetlana. "Draga Gavrilović (1854-1917): the First Serbian Female Novelist: the Old and New Interpretations", Special Issue Serbian Thinkers of the Interwar Period (1918-1945), guest editor Jelena Bogdanović. Serbian Studies, no. 2 (2008): 167-188. [Date of publication 2011]. CrossRef
Tomić, Svetlana. "Medicinske sestre i prve lekarke u srpskoj književnosti druge polovine 19. veka". Baština, vol. 31, 54 (2021): 29-41. CrossRef
Tomić, Svetlana. "Norma, književnice i istina." Kultura 143 (2014): 168-86. CrossRef
Tomić, Svetlana. "Prepiska Milice Janković." Književna istorija 153 (2014): 679-696.
Tomić, Svetlana. "Sahranjena u fusnotama. Dr Vukosava Milojević (1898-1985), pisac prve temeljne naučne monografije o Jovanu Skerliću: istraživačka beleška." Reči 12 (2019): 186−98. CrossRef
Tomić, Svetlana. Realizam i stvarnost: nova tumačenja proze srpskog realizma iz rodne perspektive. Beograd: Alfa univerzitet, Fakultet za strane jezike, 2014.
Tomić, Svetlana. Slavne i ignorisane: ka kritičkoj kulturi pamćenja. Beograd: Alfa BK Univerzitet, Fakultet za strane jezike, 2018.
Tomić, Svetlana. The Hidden History of New Women in Serbian Culture: Toward a New History of Literature. Lexington Books. 2022.
Tomić, Svetlana. Tipologija junaka i junakinja u prozi srpskog realizma iz rodne perspektive. Novi Sad: Filozofski fakultet Univerziteta u Novom Sadu, 2012. (Doktorska disertacija).
Tratnik, Suzana. Lezbična zgodba: literarna konstrukcija seksualnosti. Ljubljana: ŠKUC, 2004.
Velimirović Popadić, Ljubica. Porodična hronika doma Miloša Velimirovića. Arhiv SANU, signatura br. 14221.
Velimirović, Miloš. Autobiografija. Privatno vlasništvo Dušana Mihaleka.
Velimirović, Vukosava. Moja sećanja (iz prošlosti). Privatno vlasništvo Ksenije Velimirović Jovanović.
Vuković, Đorđije. "Pogovor." Aleksandar Ilić Gluvne čini. Beograd: Nolit, 1982. 211-239.
Овај рад је под Creative Commons Aуторство-Nекомерцијално-Без прераде 4.0 Интернационална лиценца.
Аутори који објављују у часопису сагласни су са следећим условима:
- Аутори задржавају своја ауторска права и додељују часопису ексклузивно право првог објављивања научног рада који је истовремено лиценциран под Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivatives 4.0 International (CC BY-NC-ND 4.0), што омогућава другима да деле ту интелектуалну својину искључиво у научноистраживачке сврхе уз одговарајуће цитирање на аутора и часопис.
- Аутори имају права да деле своје радове у одговарајућим институционалним репозиторијумима, као и да их накнадно објављују прерађене и уз дораду, али уз обавезну потврду Књижевне историје и напомену о првом објављивању у овом часопису.
- Ауторима је дозвољено, чак се и подстичу да деле радове вирално (нпр. на друштвеним мрежама попут ResearchGate или Academia), што може довести до продуктивне размене научних информација, као и до веће видљивости и цититираности аутора и часописа. (Погледајте The Effect of Open Access).
